Država na dvoru Karađorđevića

Dok se Aleksandar Karađorđević sa suprugom spremao za venčanje vindzorskog princa Vilijama i Kejt Midlton, vlada je donela Zakon o dvorskom kompleksu i u red dovela krivudave, pomalo zamućene tokove budžetskog novca za održavanje nekadašnje „adrese”jugoslovenske monarhije. Akt ostavlja kompleks u državnoj svojini i proglašava ga kulturnim dobrom od opšteg interesa, čime se dodatno otežava mogućnost da posle restitucije bude vraćen Karađorđevićima, ali će oni i dalje biti njegovi korisnici, bez plaćanja naknade.

Sem što će nastaviti da ugošćava potomke onih koji su ga sagradili, dvor i ostatak kompleksa bi trebalo, najavljuju predstavnici države, da ubuduće prima i više turista nego sada. Cilj je i da posetioci najzad uživaju u umetninama i reliktima koji ne mogu biti izloženi u delovima kompleksa danas dostupnim turistima. Ti eksponati će biti predstavljeni u nekadašnjoj gardijskoj kasarni, čim se ona obnovi.

Do više novca će se možda doći i time što novac za kompleks država ubuduće neće uplaćivati na račun fondacije Kraljevski dvorovi, da bi potom ona njime raspolagala na način koji je pobudio sumnje državnog revizora Radoslava Sretenovića. Njega je začudilo to što je Ministarstvo kulture u 2008. za tu svrhu odobrilo oko 30 miliona dinara ne tražeći izveštaj o tome kako su potrošeni. Još je neobičnije što su dve trećine tih para date za reprezentaciju, poslugu i radnu snagu, iako jeoporavak pomalo zapuštenog kompleksa iziskivao dosta para. Sretenović je zbog izdvajanja budžetskog novca bez opravdanja podneo prekršajne prijave protiv dvojice ministara kulture iz tog perioda.

– Proces protiv Vojislava Brajovića je završen i doneta je osuđujuća presuda, ali se ne sećam iznosa koji je trebalo da plati. Postupak protiv Nebojše Bradića i dalje traje. Nismo proveravali troškove Ministarstva kulture od 2008. godine naovamo, tako da ne znamo da li je novac posle našeg izveštaja trošen pažljivije – kaže Sretenović.

Izveštaj Državne revizorske institucije je sačinjen krajem 2009. a državi je bilo potrebno još čitavih godinu dana da bi formirala radnu grupu za pripremu zakona o dvorskom kompleksu, koji bi trebalo da spreči dalje nesporazume o tome kako se troši novac. Eventualno opravdanje je što je kompleks tek početkom prošle godine stavljen na listu spomenika kulture od izuzetnog značaja, što je stvorilo uslove da se za njega osmisli poseban zakon.

– Bolje ikad nego nikad – kaže na to Srđan Srećković, šef radne grupe i ministar vera i dijaspore, dodajući da jepravo pitanje zašto zakon nije napisan još 2001. kada je Dom Karađorđevića postao korisnik dvora.

Od 2004. godine, kada je država za sve radove u kompleksu izdvojila 120 miliona dinara, davanja su postepeno pala na 30 miliona po jednom budžetskom ciklusu. Sigurno je da barem novac za zaštitu kulturnog nasleđa pohranjenog u dvoru nije trošen bez kontrole. Sume za te namene bile su uplaćivane direktno republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji je na tenderima birao izvođače i nadzirao radove, potvrđuje Vera Pavlović Lončarski, direktorka te ustanove.

Od povratka Karađorđevića, istini za volju, kompleks je imao koristi. Bez pomoći države, platili su restauraciju dela umetničkog i istorijskog blaga dvora, navodi Čedomir Antić, istoričar i član Krunskog saveta..

– Za vreme Tita, kompleks je dobro održavan. Posle toga, dok ga je koristio Slobodan Milošević, prilično je zapušten, naročito Beli dvor. U njemu je bilo loše grejanje, pa su postavljeni klima-uređaji, što je nedopustivo bez odobrenja stručnjaka. Krov je propao i prokišnjavao – seća se Marko Popović, arheolog i predsednik komisije za zaštitu kulturnih dobara od izuzetnog značaja i dobara srpskog porekla u inostranstvu.

Nije preuzimanje dela tereta zaštite i obnove kompleksa već, kako je on vidi, istorijska pravda razlog zbog kojeg Antić smatra da bi dvor trebalo vratiti Karađorđevićima.

– Ne bih rekao da je ovim zakonom sprečena restitucija kompleksa. Vraćanje dvora kraljevskom domu ne znači da bi bilo moguće da se on sruši, kao da je to bilo kakva privatna imovina. Novi vlasnik bi imao obaveze prema državi, javnosti i istoriji da održava dvor za sve buduće generacije – mišljenje je Antića.

Ako ne na restituciju, Dragoljub Acović, istoričar i član Krunskog saveta, računa na kompenzaciju.

– Bugarska i Rumunija su najvećim delom vratile imovinu svojim kraljevskim kućama a ostatak je kompenzovan. Grčka je odbila da to učini, pa ju je kralj Konstantin tužio sudu u Strazburu i dobio spor. Dosuđeno je prinudno obeštećenje u novcu – objašnjava Acović.

Vladimir Vukasović