Ove godine uložićemo 450 miliona na Kosmet

Prošle nedelje iz Prištine su stigle dve neobične najave: prvo je francuski ambasador Žan Fransoa Fitu saopštio da je došlo vreme da se okonča nadgledana nezavisnost i da institucije Kosova preuzmu puni suverenitet. Kosovski premijer Hašim Tači je već najavio ustavne promene koje bi to omogućile. Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović smatra da takve izjave nikako ne doprinose smirivanju situacije „posebno sada kada je dijalog otpočeo i kada pokušavamo da rešavamo probleme koji su se godinama gomilali”. „Što se nas tiče nezavisnost KiM ne treba ni da postoji. Prisustvo međunarodne zajednice je neophodno, jer na žalost ne postoje uslovi da ljudi mogu slobodno da se kreću, još nema vladavine prava, još imamo ogroman broj kuća i stanova koji su uzurpirani. Bez pomoći međunarodne zajednice – ti problemi se ne mogu rešiti”, naglašava Bogdanović.

Kako shvatate tu najavu, ona sasvim menja političku situaciju?

Kao nameru da se prikaže da je dole stanje odlično, ali na žalost nije tako. Mogu da shvatim i kao dodvoravanje prištinskim vlastima ili ustupak za ono što se desilo pre mesec dana,kada je izabrana predsednica KosovaAtifete Jahjaga. Tada je postignut dogovor da se uđe u ustavne reforme, da se predsednik Kosova ubuduće bira neposredno, da se promeni Ustav u delu u kome će se prisustvo međunarodne zajednice u znatnojmeri smanjiti. Tako da je to ustupak ljudima koji su u tom trenutku učestvovali u izboru predsednika. Znači, shvatam to kao dodvoravanje prištinskim vlastima, jer je poznato da dole postoji sve veći i veći otpor prema međunarodnoj zajednici.

Mislite na onu priču osporenog predsednika Bedžeta Pacolija da je američki ambasador doneo koverat sa imenom nove predsednice?

Da, mislim na to.

Da li najava okončanja nadzirane nezavisnosti menja nameru Srbije da ulaže na KiM?

Ne, naravno, mi ćemo u ovoj godini učestvovati u izgradnji infrastrukture, stanova i kuća. Prošle godine smo izgradili 120 stanova i 35 kuća. U izgradnji je trenutno 38 stanova u Štrpcu, Kosovskoj Kamenici, Prilužju i Zvečanu. Ove godine imamo nameru da sagradimo 48 stanova i 45 kuća za interno raseljeneosobe, povratnike i socijalne slučajeve. Obezbedili smo 2,5 miliona evra iz IPA fondova EU da te stanove i kuće opremimo pokućstvom. Naravno, nastavićemo da gradimo puteve i ulice u urbanim sredinama. Za tekuću godinu planirano je da uložimo 450 miliona dinara.

Ti planovi obuhvataju ceo KiM?

Veći deo novca ide upravo južno od Ibra, kao što je i u prošloj godini bilo. U 2010. smo gradili kuće južno od Ibra: u Novom Brdu, Vitini, Gnjilanu, Kosovskoj Kamenici, Štrpcu, Osojanu, Goraždevcu, Klini, Izgradili smo i 12 stanova u Kosovskoj Kamenici za ljude u kolektivnom centru.

Znači da podela o kojoj je ponovo bilo reči poslednjih dana nije rešenje ako Srbija i dalje ulaže južno od Ibra?

Naravno da nije rešenje. Ta tema se intenzivirala poslednjih dana iako je stara 30 godina. Stav vlade je da KiM ne treba da se deli, ne samo zbog toga što nas Ustav u tome ograničava, nego i zato što u to niko u ovom trenutku nije voljan da uđe. Ali ako se i ta tema nađe na dnevnom redu, spremni smo i o tome da razgovaramo. Ne bežimo ni od jedne teme koja može da dovede do kompromisa i boljitka na KiM i u regionu.

Prošle nedelje se pojavili informacija da će Priština tražiti povraćaj imovine koja se nalazi u centralnoj Srbiji i drugim bivšim republikama SFRJ. Čak je zamenik premijera Hajredin Kuči rekao da treba da vas bude sramota što ste vi rekli da je Srbija uložila 30 milijardi dolara na KiM.

Kada nemaju adekvatan odgovor na rešavanje nekog problema ili na nečiji stav, onda oni koristite takvu retoriku. Zašto bi mene trebalo da bude sramota. Sramota bi me bilo da tražim nešto što nije moje. A ono što nije moje, nikada neću tražiti.

Otkud takav zahtev u ovom trenutku?

Stalno se izmišljaju neke nove teme. Još 2006. godine, u vreme bečkih pregovora, mi smo insistirali da dođe do razgovora oko imovine države Srbije i privatizacije na Kosovu. Oni su izbegavali razgovore na tu temu. Naravno, mi nemamo ništa protiv razgovora i ako to bude tema dijaloga, onda ćemo morati da razgovaramo o procesu privatizacije.

Kako je sada moguće rešiti te privatizacije koje su obavljene protivzakonito?

Kad-tad će morati da se uradirevizija tih privatizacija. Ne možemo se mi odreći svoje imovine i onoga što smo ulagali na KiM. Da ne govorimo o javnim preduzećima: samo u EPS, termoelektrane i mrežu uloženo je više od 5,5 milijardi dolara, a gde je Trepča, aerodrom, NIS, pa obeštećenje radnika koji su radili u tim preduzećima. Niko se neće odreći toga. Ako se to ne bude rešilo u dijalogu, onda ćemo se obratiti međunarodnim sudovima.

Biljana Mitrinović

-----------------------------------------------------------

Na Kosovu je kvadrat 300 evra

Jedna nevladina organizacija se posvetila tome da ustanovi koliko košta Kosovo. Da li ste pooštrili kontrolu rošenja?

Od prvog dana smo, zbog takve percepcije koja postoji i zbog stvari koje su se dešavale a nisu smele, preduzeli mere da bismo presekli i predupredili pronevere.

Navodno je samo renoviranje zgrade ministarstva u Mitrovici koštalo desetine miliona dinara. Jeste li to proverili i nešto preduzeli?

Naravno, ustanovili smo sve i upozorili nadležne organe. Niti sam ja, niti bilo ko u ministarstvu ni policajac, ni tužilac ni sudija.

Da li su ti koje ste pobrojali nešto preduzeli?

Prema mojim informacija – preduzimaju. Više se dole ne radi bez tendera. Za kuće i stanove koje radimo u poslednje dve godine vrednost po kvadratnom metru iznosi od 280 do 320 evra, a pre mene je bila 1.200 evra. Kako to postižemo? Lepo, firme dole imaju vrlo malo posla, ljudi ne rade i postoji konkurencija na tenderima.

Te firme bi mogle onda da se pojave i u Beogradu ne bi li oborili cene.

Druga je to priča. Bitno je da smo mi uspeli da radimo na otvoren način.