Ове године уложићемо 450 милиона на Космет

Прошле недеље из Приштине су стигле две необичне најаве: прво је француски амбасадор Жан Франсоа Фиту саопштио да је дошло време да се оконча надгледана независност и да институције Косова преузму пуни суверенитет. Косовски премијер Хашим Тачи је већ најавио уставне промене које би то омогућиле. Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић сматра да такве изјаве никако не доприносе смиривању ситуације „посебно сада када је дијалог отпочео и када покушавамо да решавамо проблеме који су се годинама гомилали”. „Што се нас тиче независност КиМ не треба ни да постоји. Присуство међународне заједнице је неопходно, јер на жалост не постоје услови да људи могу слободно да се крећу, још нема владавине права, још имамо огроман број кућа и станова који су узурпирани. Без помоћи међународне заједнице – ти проблеми се не могу решити”, наглашава Богдановић.

Како схватате ту најаву, она сасвим мења политичку ситуацију?

Као намеру да се прикаже да је доле стање одлично, али на жалост није тако. Могу да схватим и као додворавање приштинским властима или уступак за оно што се десило пре месец дана,када је изабрана председница КосоваАтифете Јахјага. Тада је постигнут договор да се уђе у уставне реформе, да се председник Косова убудуће бира непосредно, да се промени Устав у делу у коме ће се присуство међународне заједнице у знатнојмери смањити. Тако да је то уступак људима који су у том тренутку учествовали у избору председника. Значи, схватам то као додворавање приштинским властима, јер је познато да доле постоји све већи и већи отпор према међународној заједници.

Мислите на ону причу оспореног председника Беџета Пацолија да је амерички амбасадор донео коверат са именом нове председнице?

Да, мислим на то.

Да ли најава окончања надзиране независности мења намеру Србије да улаже на КиМ?

Не, наравно, ми ћемо у овој години учествовати у изградњи инфраструктуре, станова и кућа. Прошле године смо изградили 120 станова и 35 кућа. У изградњи је тренутно 38 станова у Штрпцу, Косовској Каменици, Прилужју и Звечану. Ове године имамо намеру да саградимо 48 станова и 45 кућа за интерно расељенеособе, повратнике и социјалне случајеве. Обезбедили смо 2,5 милиона евра из ИПА фондова ЕУ да те станове и куће опремимо покућством. Наравно, наставићемо да градимо путеве и улице у урбаним срединама. За текућу годину планирано је да уложимо 450 милиона динара.

Ти планови обухватају цео КиМ?

Већи део новца иде управо јужно од Ибра, као што је и у прошлој години било. У 2010. смо градили куће јужно од Ибра: у Новом Брду, Витини, Гњилану, Косовској Каменици, Штрпцу, Осојану, Гораждевцу, Клини, Изградили смо и 12 станова у Косовској Каменици за људе у колективном центру.

Значи да подела о којој је поново било речи последњих дана није решење ако Србија и даље улаже јужно од Ибра?

Наравно да није решење. Та тема се интензивирала последњих дана иако је стара 30 година. Став владе је да КиМ не треба да се дели, не само због тога што нас Устав у томе ограничава, него и зато што у то нико у овом тренутку није вољан да уђе. Али ако се и та тема нађе на дневном реду, спремни смо и о томе да разговарамо. Не бежимо ни од једне теме која може да доведе до компромиса и бољитка на КиМ и у региону.

Прошле недеље се појавили информација да ће Приштина тражити повраћај имовине која се налази у централној Србији и другим бившим републикама СФРЈ. Чак је заменик премијера Хајредин Кучи рекао да треба да вас буде срамота што сте ви рекли да је Србија уложила 30 милијарди долара на КиМ.

Када немају адекватан одговор на решавање неког проблема или на нечији став, онда они користите такву реторику. Зашто би мене требало да буде срамота. Срамота би ме било да тражим нешто што није моје. А оно што није моје, никада нећу тражити.

Откуд такав захтев у овом тренутку?

Стално се измишљају неке нове теме. Још 2006. године, у време бечких преговора, ми смо инсистирали да дође до разговора око имовине државе Србије и приватизације на Косову. Они су избегавали разговоре на ту тему. Наравно, ми немамо ништа против разговора и ако то буде тема дијалога, онда ћемо морати да разговарамо о процесу приватизације.

Како је сада могуће решити те приватизације које су обављене противзаконито?

Кад-тад ће морати да се урадиревизија тих приватизација. Не можемо се ми одрећи своје имовине и онога што смо улагали на КиМ. Да не говоримо о јавним предузећима: само у ЕПС, термоелектране и мрежу уложено је више од 5,5 милијарди долара, а где је Трепча, аеродром, НИС, па обештећење радника који су радили у тим предузећима. Нико се неће одрећи тога. Ако се то не буде решило у дијалогу, онда ћемо се обратити међународним судовима.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

На Косову је квадрат 300 евра

Једна невладина организација се посветила томе да установи колико кошта Косово. Да ли сте пооштрили контролу рошења?

Од првог дана смо, због такве перцепције која постоји и због ствари које су се дешавале а нису смеле, предузели мере да бисмо пресекли и предупредили проневере.

Наводно је само реновирање зграде министарства у Митровици коштало десетине милиона динара. Јесте ли то проверили и нешто предузели?

Наравно, установили смо све и упозорили надлежне органе. Нити сам ја, нити било ко у министарству ни полицајац, ни тужилац ни судија.

Да ли су ти које сте побројали нешто предузели?

Према мојим информација – предузимају. Више се доле не ради без тендера. За куће и станове које радимо у последње две године вредност по квадратном метру износи од 280 до 320 евра, а пре мене је била 1.200 евра. Како то постижемо? Лепо, фирме доле имају врло мало посла, људи не раде и постоји конкуренција на тендерима.

Те фирме би могле онда да се појаве и у Београду не би ли оборили цене.

Друга је то прича. Битно је да смо ми успели да радимо на отворен начин.