Ideološki ključ

Specijalno za "Politiku" od dopisnika Tanjuga

PARIZ, 9. novembra – Komad "Skakavci" srpskog dramskog pisca Biljane Srbljanović, koji je u utorak premijerno izveden na pozornici prestižnog "Gradskog pozorišta" u Parizu, nije ostavio ravnodušnim francuske ljubitelje pozorišta. Odabrana publika na premijeri ispratila je aplauzom predstavu koju je režirao Dominik Pitoaze, direktor Nacionalnog pozorišta u Bordou. Događaj je danima unapred najavljen objavljivanjem teksta drame Biljane Srbljanović u izdavačkoj kući "L`arš", kao i mnogobrojnim plakatima po najvažnijim stanicama pariskog metroa.

Reakcije pariskih gledalaca bile su različite nakon izvođenja komada napisanog po porudžbini Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je sa uspehom izveden pre godinu i po dana. Ova, šesta po redu, drama koju je Srbljanovićeva napisala nagrađena je na Sterijinom pozorju i izvedena je u Nemačkoj i Zagrebu, kao prvi komad jednog srpskog pisca na hrvatskoj pozorišnoj sceni posle rata.

Na izuzetno atraktivnoj sceni "Gradskog pozorišta" u Parizu smenjuju se poput filmskih kadrova priče iza zatvorenih vrata koje predstavljaju "portret beogradskog društva zatočenog u paklu porodičnih veza", objašnjava se u programu. Detalji kojima je francuski reditelj upotpunio tu sliku su snimak televizijskog prenosa govora predsednika srpske vlade Vojislava Koštunice, šal sa srpskim grbom, pesma "Igrale se delije" i novokomponovana muzika...

Kakvu predstavu o srpskom društvu su gledaoci stekli?

– Predstava koju Francuzi imaju o Srbiji potiče iz filmova Emira Kusturice – `bleh` muzika, Cigani, euforija… Van toga, mi nemamo predstavu o današnjem srpskom društvu, kaže Žan-Šarl, mlađi glumac čiji prijatelji glume u komadu Srbljanovićeve.

– Gledalac je ovde pomalo voajer koji posmatra kroz ključaonicu patetične i tužne sudbine, ali imamo utisak da prisustvujemo nekoj fotografiji, nečemu što nema početak ni kraj, te na kraju ostajemo zatečeni. S druge strane, pak, banalnost njihovih egzistencija podseća i na društvo ovde. Ne mogu da kažem da me je komad pogodio, ali me je zainteresovao. Mi smo svedoci nečega i to je sve. Ali to nas ne zaokuplja, mi ne učestvujemo u tome, kaže ovaj pariski glumac.

Autorka Biljana Srbljanović koja je prisustvovala premijeri izjavila je dopisniku Tanjuga da tema komada nije usko vezana za srpsko društvo. Glavna tema, ističe ona, jeste problem starenja, strah od starenja i suočavanje sa smrću.

"Ovde su mi rekli da bi pomislili – da nije muzike – da se radnja ne odvija u Srbiji, pošto se govori o starima koji ne žele da ostare i mladima koji se osećaju starim već s prvom menstruacijom. To je opšta tema sveta", izjavila je Srbljanovićeva Tanjugu.

A aluzije na politički kontekst, RTS, Koštunica...?

"To je reditelj ubacio, to nigde ne piše u mom tekstu. Niti me je Koštunica ikad zanimao, niti pak RTS", objašnjava autorka.

U francuskoj postavci, međutim, insistira se na nečem drugom: na – kako je u programu za predstavu napisao pozorišni kritičar Patrik Sur – ciničnoj viziji društva koje je izgubilo repere, na "postmiloševićevskom Beogradu" u kojem je "nemoguće voleti i razgovarati, a da se ne probude demoni prošlosti", na "ceni koju treba da plati nacija koja je odlučila da prekorači poslednju granicu i porine u varvarstvo".

"Ovim razotkrivanjem najgorih mana svojih sugrađana, Srbljanovićeva započinje neophodan rad na suočavanju s prošlošću, na pokušaju da se obnovi (društvo) i napokon krene napred", ističe se u tekstu francuskog kritičara.