Urnebesna nekorektnost

U dokumentarističko-snimateljskom pohodu uzduž i popreko SAD Borat Sagdijev, kazahstanski novinar, peva kao gost američku himnu uoči početka rodea. Obraća se publici, i izražava podršku američkoj borbi protiv terorizma. Sledi buran aplauz. Zatim želi Americi pobedu u Iraku. Opet gromki aplauz. Uzvikuje, potom, i niz neumerenih militarističkih parola, sve dok na kraju ne poželi Amerikancima da "tako izbombarduju Irak, da tamo još hiljadu godina iz peska ne proviri ništa osim guštera". Deo publike i dalje aplaudira, a ostatak je izbezumljen jer je uhvaćen u klopku vlastitih niskih strasti.

Ovo je samo jedna od epizoda urnebesnog roud-muvija "Borat: Kulturno uzdizanje u Americi u korist slavne nacije Kazahstana" Saše Barona Koena, kembričkog doktora istorije, politički najnekorektnijeg komičara današnjice i zvezde "Da Ali Dži šoua" na HBO televiziji. To je i dobar primer onog što Saša Koen, i inače, radi preko lika koji je stvorio. Koristeći kazahstanskog novinara kao lakmus, Koen kao inteligentni i nenadmašni manipulator izvlači iz okruženja ono najgore mameći svoje sagovornike, ali uglavnom one manje obrazovane i medijski naivnije, u klopku sopstvenih predrasuda.

 I dok su omiljene "žrtve" njegovog hiperboličkog humora, ponekad i rasističke satire u tv-šou uglavnom ljudi sa evropskog Istoka, pre svega žitelji nekih od bivših republika SSSR-a i Balkana, prenevši svog Borata sada i na veliki ekran u formi neodoljivo smešne i veoma bezobrazne političke satire, Koen se fokusirao na seciranje onih mračnih, najdubljih atavizama moderne američke kulture.

 I u filmu je najočitija i najprizemnija žrtva Koenovog "boratizma" naravno evropski Istok, ali je satira na račun "istočnjaka" u ovom slučaju toliko preterana i izvitoperena da je niko ne može uzeti za ozbiljno, za razliku od onog što čini Amerikancima u formi duboke subverzije. Odeven u kazahstanskog "klipana", Saša Koen je za potrebe filma prokrstario Amerikom od Njujorka do južnjačke provincije, suočio se sa feministima, verskim integristima, gej paradom, boravio je na proslavi Dana zahvalnosti, bio na rodeu i promociji knjige Pamele Anderson, a tokom ovakve poludokumentarističke odiseje začeprkao je po srcu američke tame i pokazao koliko je malo potrebno da se iza fasade demokratije pronađe mukla i teška ignoracija. Nešto između dokumentarističke, provokativne težine filmova Majkla Mora i uvrnutog humora "Monti Pajtona".

 Iako se može činiti da su Boratovi štosovi i gegovi priprosti i u stilu usiljeno duhovitih američkih komedija i parodija, ovde je ipak pre svega reč o inteligentno koncipiranom humoru usmerenom na izazovno podrivanje konvencija, primitivizma i snobizma, licemerja, američke nadobudnosti i samodovoljnosti. Baza ovakvog humora svesno je smeštena i u politički krajnje nekorektno ismejavanje svega i svačega.

"Borat" je režiran lakom rukom (režija: Lari Čarls) sa namernom estetikom nevešto snimljenog niskobudžetskog poluamaterskog art filma, onako kako bi ga i kazahstanski novinar "snimao". Ovo je i film koji se ne propušta, jer izaziva salve zdravog smeha.