Ko to ugrožava šengenski sporazum

Berlin – Tek što je predstavljen, predlog Evropske komisije o zajedničkoj evropskoj strategiji u pogledu migracije i azila, koji između ostalog predviđa i mehanizam za koordinisano i privremeno uvođenje graničnih kontrola unutar šengenskog prostora, izazvao je žestoku političku debatu u Evropskoj uniji, analizira Radio Dojče vele.

U jednom se svi slažu: „šengen”, koji podrazumeva slobodno kretanje ljudi, jedno je od najvećih dostignuća EU i mora se sačuvati. Međutim, oko povoda i načina izmene šengenskih pravila mišljenja su različita.

Za predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza otvaranje granica među državama i slobodno kretanje građana predstavljaju veliki civilizacijski napredak.

„Sloboda kretanja je za Evropu isto što i temelj za zgradu. Ukoliko to uklonite, cela konstrukcija se dovodi u pitanje”, kaže Barozo.

On istovremeno ukazuje i na slabosti u šengenskim propisima i poziva na hitno jačanje upravljanja unutrašnjim i spoljnim granicama EU, kao i na bolju koordinaciju, solidarnost i odgovornost među državama članicama. „Ako ne ojačamo postojeći mehanizam, zemlje članice će nastaviti da deluju pojedinačno. Populizam, ekstremizam i ksenofobija dobiće mogućnost da dovedu u pitanje evropske zakone u ovoj oblasti. Zato je najbolji način da se ’šengen’ zaštiti u jačanju pravila njegovog sprovođenja”, ukazuje Barozo.

I dok Evropska komisija, kao predlagač izmena u šengenskom sistemu, naglašava da uvođenje graničnih kontrola nije željeni razvoj događaja u Evropi, ni sada niti ubuduće, i da će to biti apsolutno poslednji izbor u ekstremnim okolnostima, većina evropskih parlamentaraca protivi se uvođenju novog kontrolnog mehanizma unutar evropskih granica i preispituje opravdanost ovakvog poteza Komisije.

Predsednik Alijanse liberala i demokrata u Evropskom parlamentu Gaj Verhovštat ocenjuje da je „u pitanju pingpong igra dve vlade, Berluskonijeve i Sarkozijeve, a sve preko leđa izbeglica koje su u nevolji. Ta igra je pogubna za „šengen”, ali i za Evropsku uniju. Uvođenje graničnih kontrola suprotstavlja se osnovnim principima EU”, smatra Verhovštat.

I predsednik grupe socijaldemokrata Martin Šulc smatra da takvim potezom Evropska komisija popušta pod pritiskom sukoba koji su inicirale Italija i Francuska oko migranata iz severne Afrike, naglašavajući da se na taj način ne brane građani EU, već gubi evropski duh.

Debata predstavnika Evropske komisije i Evropskog parlamenta o tome da li bi novi propisi oko mogućnosti uvođenja graničnih kontrola bili popuštanje pod pritiskom ili pitanje potrebne efikasnosti, korak unazad ili odgovor za izazove budućnosti, jačanje ili rušenje evropskih sloboda, nije protekla i bez pominjanja zapadnog Balkana. Evropski parlamentarci, kritikujući razloge za predlog Evropske komisije, naglasili su da 27.000 migranata sa severa Afrike ne predstavljaju krizu kakva je bila ona tokom ratova u BiH i na Kosovu, kada su stotine hiljada izbeglica prihvaćene, bez, kako kažu, posledica za zemlje članice i slobodu kretanja.

„Poredeći sa, na primer, 350.000 ljudi izbeglih tokom rata na Kosovu, mi ovde ne govorimo o ’migrantskom cunamiju’”, ocenjuje Gaj Verhovštat.

Svi su izgledi da je u potrazi za „više Evrope” Evropska unija, novim predlogom izmena zakona o „šengenu”, dobila više rasprave i više otvorenih pitanja.