Černobiljske jagode

„Sećam se katastofe u Černobilju, koja se desila 1986. i kako sam kupila prelepe i nuklearnim otpadom načete jagode, od kojih je moja majka napravila džem. Dala mi je da ga ponesem u Englesku. Međutim, te jagode su od početka bile metafora za Istočnu Evropu i za svet iz kojeg dolazim, tako lepe i tako zatrovane ideologijom. Jagode su i metafora za moje telo, koje sam takođe videla kao zagađeno voće, čitavo spolja, ali trulo iznutra. Kako god, rak je mogao da bude taj okidač koji me je pokrenuo da napišem priču”, rekla je povodom svoje knjige „Černobiljske jagode” (izdanje „Geopoetike”) Vesna Goldsvorti, britanska književnica srpsko-crnogorskog porekla, univerzitetska profesorka, i prevodilac, koja je u ovom delu pripovedala o sopstvenom životu, odrastanju u Beogradu, ljubavima, rođenju sina iz braka sa Englezom, teškoj bolesti, ali i o vremenu ideološke letargije i društvenog i pojedinačnog samozaborava, istoriji, svetu koji je napustila i koji je potom izabrala. Njena prethodna knjiga „Izmišljanje Ruritanije”, pak, studija je o slici Balkana u britanskoj prozi 19. i prvih decenija 20. veka, kao i o dominantnim modelima oblikovanja te slike. Za zbirku poezije pod naslovom „Solunski anđeo”, koja se bavi temama seoba, sećanja i evropskih ratova, nedavno je dobila međunarodnu nagradu „Robert Krošou”, koja se dodeljuje u Kembridžu a nosi ime čuvenog engleskog metafizičkog pesnika iz 17. veka.

Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti (1961. Beograd) redovni je profesor engleske književnosti na Kingstonskom univerzitetu u Londonu. Studije jugoslovenske književnosti i opšte književnosti završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1986. godine živi u Londonu. Predavač je po pozivu i na američkim univerzitetima Sent Lorenc u Njujorku i Baknel u Pensilvaniji. Autor je i knjige „Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte” i urednik edicije „Svetovi pisma” koja izlazi u Noriču. Kada je pitaju za uspeh u inostranstvu, ističe energiju koju je uložila u svoja dela kako bi pronašla publiku, o onoj srpskoj, odvažnoj, strani koja joj je pomogla da se upusti u avanturu putovanja. Sa „Černobiljskim jagodama” provela je sedam meseci na festivalima, na snimanjima, potpisivanjima, putovanjima. Svog petogodišnjeg sina vodila je često sa sobom i on je već bio navikao na čitaoce, postere, na majku koja sedi na podijumu i odgovara na pitanja.

Vesna Goldsvorti ruši mit o tome da svetski ratovi počinju upravo na Balkanu, i radije govori o žrtvama nego o zločincima. „Ja i moj muž Englez imamo u porodičnoj istoriji mnogo više onoga što nas spaja nego onoga što nas razdvaja: verujem da se to odnosi i na zemlje iz kojih dolazimo”, kazala je u jednom intervjuu. Svoj dvojni identitet Vesna Goldsvorti vidi i kroz dvostruko poreklo svoga sina, kome je, kako kaže, želela da ostavi materijal za stvaralaštvo, i za čiji se identitet borila pišući.

Marina Vulićević