Чернобиљске јагоде

„Сећам се катастофе у Чернобиљу, која се десила 1986. и како сам купила прелепе и нуклеарним отпадом начете јагоде, од којих је моја мајка направила џем. Дала ми је да га понесем у Енглеску. Међутим, те јагоде су од почетка биле метафора за Источну Европу и за свет из којег долазим, тако лепе и тако затроване идеологијом. Јагоде су и метафора за моје тело, које сам такође видела као загађено воће, читаво споља, али труло изнутра. Како год, рак је могао да буде тај окидач који ме је покренуо да напишем причу”, рекла је поводом своје књиге „Чернобиљске јагоде” (издање „Геопоетике”) Весна Голдсворти, британска књижевница српско-црногорског порекла, универзитетска професорка, и преводилац, која је у овом делу приповедала о сопственом животу, одрастању у Београду, љубавима, рођењу сина из брака са Енглезом, тешкој болести, али и о времену идеолошке летаргије и друштвеног и појединачног самозаборава, историји, свету који је напустила и који је потом изабрала. Њена претходна књига „Измишљање Руританије”, пак, студија је о слици Балкана у британској прози 19. и првих деценија 20. века, као и о доминантним моделима обликовања те слике. За збирку поезије под насловом „Солунски анђео”, која се бави темама сеоба, сећања и европских ратова, недавно је добила међународну награду „Роберт Крошоу”, која се додељује у Кембриџу а носи име чувеног енглеског метафизичког песника из 17. века.

Весна (Бјелогрлић) Голдсворти (1961. Београд) редовни је професор енглеске књижевности на Кингстонском универзитету у Лондону. Студије југословенске књижевности и опште књижевности завршила је на Филолошком факултету у Београду. Од 1986. године живи у Лондону. Предавач је по позиву и на америчким универзитетима Сент Лоренц у Њујорку и Бакнел у Пенсилванији. Аутор је и књиге „Измишљање Руританије: Империјализам маште” и уредник едиције „Светови писма” која излази у Норичу. Када је питају за успех у иностранству, истиче енергију коју је уложила у своја дела како би пронашла публику, о оној српској, одважној, страни која јој је помогла да се упусти у авантуру путовања. Са „Чернобиљским јагодама” провела је седам месеци на фестивалима, на снимањима, потписивањима, путовањима. Свог петогодишњег сина водила је често са собом и он је већ био навикао на читаоце, постере, на мајку која седи на подијуму и одговара на питања.

Весна Голдсворти руши мит о томе да светски ратови почињу управо на Балкану, и радије говори о жртвама него о злочинцима. „Ја и мој муж Енглез имамо у породичној историји много више онога што нас спаја него онога што нас раздваја: верујем да се то односи и на земље из којих долазимо”, казала је у једном интервјуу. Свој двојни идентитет Весна Голдсворти види и кроз двоструко порекло свога сина, коме је, како каже, желела да остави материјал за стваралаштво, и за чији се идентитет борила пишући.

Марина Вулићевић