Sunce sija za „Braću Voker”

Penjući se trnovitim putevima slave ka prvim mestima svetskih muzičkih top-lista, „Braća Voker” („TheWalkerBrothers”) učinili su nekoliko sasvim neuobičajenih poteza. Prvo, najveći hit im je postala kompozicija koju su pre njih, ali bez mnogo uspeha, snimili drugi, u to vreme mnogo poznatiji izvođači. Drugo, otpevali su je u maniru – „Rajčes bradersa” („TheRighteousBrothers”) – američkog pevačkog dua koji je, takođe, već bio na dobrom glasu. I treće, u vreme „britanske invazije” na SAD, pod čime se podrazumeva prava najezda rok grupa sa ostrva na drugu stranu Atlantika šezdesetih godina 20. veka, Vokeri su krenuli u suprotnom smeru. Kako se ispostavilo, u sva tri slučaja su „pogodili u centar”.

„Braća Voker” bili su Džon Maus (JohnMaus), pevač i gitarista, Skot Endžel (ScottEngel), takođe pevač i basista, i bubnjar Gari Lids (GaryLeeds). Okupili su se 1964. u Los Anđelesu. Odlikovali su se izuzetnim vokalima koji su se perfektno uklapali u ljubavne balade koje su bile njihovo glavno oružje. Interesantno je da slavu koju su stekli u Velikoj Britaniji nisu uspeli, u potpunosti, da potvrde i u domovini.

Nisu dugo trajali. Ipak, postali su jedna od onih legendi rok muzike koje je bilo teško, pa i nemoguće, kopirati. U periodu pune aktivnosti snimili su tri zvanična albuma: „Polako sa braćom Voker” („TakeItEasywithTheWalkerBrothers”), „Portret” („Portrait”) i „Slike” („Images”). Još tri albuma: „Bez žaljenja” („NoRegrets”), „Linije” („Lines”) i „Noćni letovi” („NiteFlightss”) snimili su posle ponovnog okupljanja, u periodu između 1974. i 1978, posle čega su i definitivno prestali da nastupaju kao grupa.

Kompozicija kojom su obeležili svoju epohu svakako je izuzetna balada „Sunce više neće sijati” („TheSunAin’tGonnaShineAnymore”):

„Usamljenost je ogrtač koji nosiš,

Duboka nijansa plave uvek je prisutna.

Praznina je mesto u kojem se nalaziš,

Ništa ne gubiš, ali ništa ne možeš ni da dobiješ...

Sunce više nikada neće sijati

Mesec se neće rađati na nebu

Suze neprestano zamagljuju tvoje oči

Kada nema ljubavi, draga...”

Tih davnih šezdesetih nije bilo devojke koja ne bi „pala” na ove stihove. Uz njih je vezana jedna druga, mnogo manje sentimentalna priča. Naime, u Velikoj Britaniji ova pesma je stekla status – posmrtne.

Kako kazuje legenda, jedan od najčuvenijih londonskih gangstera tog doba, izvesni Roni Krej, uleteo je naoružan revolverom u jedan pab u istočnom delu grada, s namerom da upuca glavnog rivala Džordža Kornela. U tom trenutku na džuboksu u pabu „vrtela” se upravo pesma „Sunce više neće sijati”. U pucnjavi koja je nastala jedan zalutali metak pogodio je džuboks što je prouzrokovalo preskakanje ploče. I dok je Kornel odbrojavao poslednje sekunde svog života, pratile su ga reči „Sunce više nikada neće sijati, više nikada, više nikada, više nikada...”.

Braća Voker nastavili su karijeru odvojeno. Uostalom, sva trojica su bili vrhunski izvođači. Ipak, najdalje je otišao Skot Endžel – prošao je kroz mnogo psiholoških iskušenja, a jedno vreme je proveo kao monah u manastiru. Ipak, ostao je megazvezda. I ne samo to. Njegov iskren umetnički pristup muzici, oličen između ostalog i u izuzetnim obradama pesama francuskog šansonjera Žaka Brela, obezbedio mu je poštovanje i najoštrijih kritičara.

Gari Lids je nastavio karijeru u Velikoj Britaniji, mada sa daleko manje uspeha. Džon Maus je napravio sopstveni muzički studio u Kaliforniji. Preminuo je pre nekoliko dana, 7. maja 2011.