Putnici: Vratite nam prevoz, kakav god da je bio

U niskom startu poređani duž žute linije povučene uz ivicu trotoara putnici čekaju da se prolomi zvuk odobrenja za trku, ali ne atletsku, već za zauzimanje mesta u „Beovozu”. Napetost se oseća u vazduhu, a ima i gurkanja. Oni koji nisu uspeli da nagaze na žutu liniju, pokušavaju neprimetno da se uglave u masu jer kad se otvore vrata voza, ako za tili čas ne budu u njemu, ispali su iz igre do sledećeg piska lokomotive. Ni u sledećem krugu nema predaha jer voz na liniji Pančevo – Beograd saobraća sedam puta dnevno. Od kada su poljoprivrednici traktorima blokirali Pančevo, sudeći po gužvama na peronima, ne mogu se prevesti svi koji svakodnevno putuju na ovoj relaciji. Peron kod Pančevačkog mosta juče u 14.30 časova bio je pun, a voz je kasnio „svega” 25 minuta.

U iščekivanju jedine uzdanice koja će ga, nada se, odvesti do kuće bio je Branislav Predanović, Pančevac koji radi u prestonici. On se, da ne bi zakasnio na posao, za mesto u vozu utrkivao i juče ujutro na stanici u rodnom kraju.

– Već imam trodnevno iskustvo, u oba pravca. Moram da uđem u prvi voz, inače kasnim na posao. Do sada nisam koristio „Beovoz” koji u mom slučaju potvrđuje izreku „za sve postoji prvi put”. Kažu da poslednji voz ide u 21.40, pa mi nije jasno kako dođu kući oni iz druge smene – pita se Predanović i objašnjava da se ljudi služe kojekakvim dosetkama. Neki su se izveštili pa „šmugnu” iz firme da prevare „špic”, a neki su pokušali da „Beovoz” zamene „sto osmicom”.

Grupa mladića koji su autobus čekali kod Bogoslovije vozila se do mosta na Tamišu, a potom pešačila koji kilometar do centra Pančeva.

– Nije loša varijanta ko može da pešači, ali kako nismo hodočasnici, izdržali smo svega dva dana. Od sada ćemo i mi sa komšijama da dreždimo na peronu kod „Pančevca”. Nema druge. Samo da ne blokiraju i prugu – šaljivi su mladići.

Okupiše se ostali „saborci” oko ovih momaka i ekipe „Politike”, što da bi ubili koji minut dok čekaju, što iz ogorčenosti. Napad sugestija poput „neka uvedu više polazaka”, „napišite da je ovde potreban organ reda i mira da kontroliše ko je kada došao”, „mi žene ne možemo od omladine da se uguramo u kupe”, „paori imaju jedan zahtev – da im vrate uslove koji su do sada važili. E, i mi imamo jedan – da nam vrate prevoz, kakav god da je bio”.

U masi se nađe i „zafrkant” koji i u nevolji zbija šale pa se naglas obrati svima: „Ma šta fali da malo promenimo! A možemo da uživamo kao moj komšija Mitke. Automobilom dođe od kuće do Tamiša. Parkira lepo ispod krošnje ,jugića’ pa u čamac. Preveze se kao aga dok pirka vetrić, pa na posao”.

Začuše se graja i smeh, ali ih ubrzo utiša čelični zvuk sa šina. Vratiše se u niski start. Otvoriše se vrata voza i za minut ostade pust peron.

Lj. Perović