Od jutra do večeri

Da je Novak Đoković pobedio u petak uveče na pariskom teniskom terenu, običan građanin, bilo gde u Srbiji, i svaki Srbin, bilo gde u svetu, počinuo bi srećniji, u mnogo boljem raspoloženju od onog u kom je dan počeo?

 A počeo je scenama iz haške sudnice u kojoj se, prvi put posle 16 godina skrivanja, javnosti izložio general Ratko Mladić. Time je i TV saga o ''najtraženijem optuženiku'', oživljena pre desetak dana njegovim hapšenjem, dobila novi zamajac.

Logično podsećanje na zbivanja iz devedesetih, usledilo povodom ''slučaja Mladić'', najčešće se programski ostvaruje kroz TV intervjue i debate. Tumači skorije istorije mahom su aktivni političari, politički analitičari, specijalizovani novinari, ministri...te je prava retkost da se za komentar pozovu profesionalni istoričari – kako je to učinila TV Avala ugošćujući Čedomira Antića i Predraga Markovića.

Javni medijski servis Srbije na više načina vraća gledalište u vreme građanskih ratova i svih sunovrata, od moralnih do ekonomskih, koje su oni doneli. Jedan je ponovno prikazivanje dokumentarnih zapisa i dokumentarnih filmova nastalih na osnovu autentične građe i neposrednih ličnih svedočenja. RTS ih ima, valjanih, u sopstvenoj produkciji, ali im priključuje i tuđe, inostrane, omogućujući tako dodatni uvid u rečeno doba. Najnoviji primer bio je film ''Jednom braća'' – o sudbini članova poslednje i najslavnije jugoslovenske košarkaške reprezentacije i o posledicama za one među njima koji su verovali u Jugoslaviju.

Tu su, zatim, i emocionalno i saznajno delotvorne, igrane serije. Slučajno ili namerno, u repriznom serijskom programu RTS-a paralelno su se našle baš sada serije ''Gore-dole'' i ''Gorki plodovi'' – da svojim dramskim jezikom, slikovitim prizorima, paradigmatičnim junacima ožive vreme jada, stradanja, nemoći naspram brutalnosti, nasilja, grabeži.

S ekrana su se istovremeno mogla čuti mišljenja da se građani Srbije još nisu u potpunosti suočili sa tom mračnom prošlošću, da još u potpunosti ne shvataju zlodela nekih svojih sunarodnika, da se nisu iskreno pokajali...te da treba intenzivirati osvešćivanje masa i nastaviti sa zvaničnim izvinjenjima i pomirenjima unaokolo.

Ali pri ovakvom pritisku medijskim naglašavanjem lošeg nasleđa, i uz pomenuto insistiranje na ''denacifikaciji'', mogle bi se desiti neželjene reakcije. Umesto očekivane katarze – utučenost, demotivisanost iz osećanja poraženosti i besperspektivnosti. Jednostrano, određena krivica slabi i obesmišljava želju da se stalno traga za istinom, uprošćena podela na prave i krive obeshrabruje pregnuće za pravdom i pravičnošću.

 Kao da se zaboravlja da su samopoštovanje i samopouzdanje neophodni svakom narodu za golo bitisanje, pa i ovom koga beogradske, briselske i ine vođe zdušno pozivaju da se mane prošlosti i okrene budućnosti.

Samo otud je u ovu priču uveden jedan mlad čovek na koga se neočekivanom silinom navalila, možda i kao preteško breme,  suštinska potreba naciona za ponosom, za uvažavanjem, za međunarodnim ugledom.

No jaka su njegova pleća i mudra je to glava.