Nagrada „Orindž” Tei Obreht

Beograđanka Tea Obreht, rođena Barjaktarević (1985), dobitnica je ovogodišnje britanske „Orindž” nagrade za svoj prvi roman „Tigrova žena” (TheTiger’sWife, Rendom house) o nedavnim sukobima na Balkanu, preneo je Rojters.

Obrehtova je sa svojih 25 godina najmlađi autor koji je dobio ovu nagradu, koja se već 16 godina dodeljuje ženama-autorima iz celog sveta.

I pored popularnosti u SAD gde živi od svoje 12. godine, u Britaniji Obrehtova je nepoznata i davali su joj male šanse da dobije „Orindž” nagradu.

O odjeku romana „Tigrova žena” i pozitivnim kritikama u američkim medijima odmah po njegovom objavljivanju „Politika” je pisala u martu ove godine u Kulturnom dodatku iz pera našeg dopisnika iz Vašingtona.

„Tigrova žena” je priča koja se dešava na Balkanu, u zemlji koja nije identifikovana, mada se prepoznaju motivi Beograda, Srbije i Hrvatske (Dalmacija). Toponimi su maskirani („Bređevina”, „Zdrevka”, „Vojvođa”, „Verimovo”…), ali imena nisu (Natalija, Zora, Vera, Srđan…). Zaplet se događa u realnom svetu, ali autorka ne pominje stvarna imena, datume, ili ličnosti.

Priča je smeštena u vreme „posle građanskog rata”, njen narator je mlada doktorka Natalija Stefanović, koja putuje u jednu varoš sa druge strane granice, koja nekad nije to bila. Ona je u stvari u misiji da sazna više o svom nedavno preminulom dedi, hirurgu, spolja arogantnom, ali u duši dobričini, čije su bajke o dva lika: jednoj gluvonemoj ženi koja se u šumi sprijateljila sa tigrom odbeglim iz zoološkog vrta i jednom vampirskom liku, čoveku koji ne može da umre, ostavile neizbrisiv pečat na unukinom detinjstvu.

„To je porodična saga koja se zbiva u jednoj izmišljenoj pokrajini na Balkanu, o jednoj mladoj ženi i njenom odnosu prema dedi, koji je lekar. To je i saga o doktorima i njihovom odnosu prema smrti tokom svih onih ratova na Balkanu”, izjavila je u jednom intervjuu Tea Obreht. Roman „Tigrova žena” mlada spisateljica počela je da piše 2007. godine nakon smrti svog dede.

Tea Obreht se kao osmogodišnja devojčica sa porodicom preselila na Kipar, a potom u Egipat, da bi se od svoje dvanaeste godine nastanila u Itaki, u SAD. Tamo je završila koledž i počela da se bavi pisanjem. Njene kratke priče objavljene su u „Njujorkeru”, „Atlantiku”, „Harpersu” i „Gardijanu” i uvrštene u „Antologiju najboljih američkih kratkih priča”. Prošle godine „Njujorker” ju je uvrstio u grupu 20 najboljih američkih pisaca fikcije ispod 40 godina.

„Tigrova žena” je izvanredna knjiga i Tea Obreht je zaista uzbudljivi novi talenat, rekla je predsedavajuća žirija nagrade „Orindž” Betani Hjuz. „Njena moć opservacije i njeno razumevanje sveta su izvanredni. Serijom magičnih priča uspela je da oživi tragediju hroničnog konflikta na Balkanu”, dodala je ona. „Ova knjiga nas podseća kako lako možemo da potonemo u varvarstvo ali i o snazi i dubini ljudske ljubavi”.

Kritika je puna hvale za mešavinu savremenog realizma i seoskih legendi, a kritičar lista „Vašington post” je rekao da temu smrti tretira „osvežavajuće ne-američki”.

Favorit  za ovogodišnje priznanje je bila Ema Donahju za roman „Soba”. U užem izboru bili su i Aminata Forna za „Uspomene ljubavi”, Ema Henderson za „Grejs Vilijams govori glasno”, Nikol Kraus za „Veliku kuću” i Ketlin Vinter za „Anabel”.

Nagrada „Orindž” podelila je kritičarske krugove u Londonu gde je jedni smatraju za seksističku, dok drugi veruju da je ženama potrebna književna nagrada.

Dobitnica Bukerove nagrade A. S. Bajat jedna je od istaknutih kritičarki nagrade, dok je autorka romana o „Hariju Poteru” Dž. K. Roling zagovornik nagrade.

Obrehtova je dobila ček na 30.000 funti (50.000 dolara) i bronzanu statuu poznatu kao „Besi”.