Kako se kovala bronza

Kada je naša muška reprezentacija u odbojci istovremeno bila i na Olimpu (olimpijski pobednik iz Sidneja 2000) i na Mon Blanu (evropski prvak iz Ostrave 2001), odbojkaška organizacija je počela da planira i žensko čedo. Uzlet odbojkašica ubrzo se video golim okom.

Finala za državnog prvaka 2002. i 2003. između Crvene zvezde i Jedinstva pratile su krcate tribine u beogradskim "Šumicama" i užičkom "Velikom parku". Bile su to nezaboravne priredbe iz kojih su odbojkaški ljudi naslutili bronzanu medalju sa tek završenog Petnaestog svetskog prvenstva.

Koreni podviga u Japanu pušteni su, dakle, u domaćem prvenstvu. Iz tog majdana dobijena je srž reprezentacije koja je u pohod među velesile krenula kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Turskoj 2003. Na prvom turniru, u Nantu 2002, "plave" su savladale domaćina i Grčku, a izgubile su od Holandije. Za odlučujuća nadmetanja s istim protivnicima iduće godine u Beogradu stekle su kapital od pet bodova pa su im bile neophodne još dve pobede za plasman među 12 najboljih evropskih ekipa.

To što se igralo pred domaćom publikom nije ih okovalo grčom. Naprotiv, još više je osnažilo našu reprezentaciju da svima uzme meru i izbori se za Prvenstvo Starog kontinenta prvi put posle 12 godina. 

Zanimanje koje je pratilo utakmice "plavih" na Banjici, blagonaklonost javnosti prema njima i zadovoljstvo zbog njihovog uspeha podsećalo je na doba kada su odbojkaši počeli da krče put ka vrhu. Znalo se, naravno, da su odbojkašice još daleko od medalje, ali predosećaj nije varao. Zarad strateškog cilja da i ženska ekipa stane na branik ugleda naše odbojke, posvećena joj je pažnja koliko i muškom timu kojim smo se uveliko ponosili. 

"Plave" (među "bronzanima" iz Japana igrale Rankovićeva, Đerisilo, Spasojevičeva, Simaničeva i Nikolićeva) otišle su u Tursku sa željom da budu istinsko otkriće na međunarodnoj sceni, ali se nisu proslavile. U grupi u kojoj su između ostalih bili domaćin i trostruki uzastopni prvak Rusija ostvarile su samo jednu pobedu, nedovoljnu da odu u razigravanje za plasman od 5. do 8. mesta što im je bio cilj. Pokosio ih je i virus (povišena temperatura, dijareja, dehidracija), a s takvim zdravstvenim nevoljama součili su se i drugi. Trener Zoran Terzić je tada ovako prokomentarisao učinak "plavih":

– Svi smatramo da smo mogli više, ali ne očajavamo. Ovog puta je ispalo kako je ispalo, ali sam ubeđen da će idući put rezultat da bude mnogo bolji.

Ohrabrenje je bila titula prvaka Evrope koje su u Hrvatskoj te godine osvojile kadetkinje (u toj ekipi igrala je današnja seniorska reprezentativka Vesovićeva). "Plave" su načinile pomak već na sledećem Evropskom prvenstvu, lane u Hrvatskoj. Bile su sedme, a u meču za to mesto savladale su domaćina.

Iz mlađih kategorija je stigao još jedan podsticaj da se istraje ka medalji planiranoj na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Luksemburgu 2007. Juniorke su postale vicešampioni sveta (Brakočevićeva).