Moderni sultan

Pobednički govor s balkona usavršio je još kao mladić vežbajući govore na palubi napuštenog broda na bosforskom Zlatnom rogu, okrenut licem prema moru. Međutim, osvojivši ubedljivo treći premijerski mandat, Redžep Tajip Erdogan (57) prevazišao je i očekivanja svojih kritičara pa je s balkona zgrade u kojoj je sedište njegove Partije pravde i razvoja (AKP) pristalicama poručio da je ovo pobeda za Bosnu, Damask i Zapadnu obalu, koliko i za Istanbul, Ankaru i Tursku.

Čak i ako se zanemari to da bi se slična izjava nekog balkanskog lidera odmah tumačila želja za nacionalnom ili verskom dominacijom, ova izjava oslikava želju Erdogana da bude proglašen zaštitnikom svih „muslimana koji stradaju širom sveta”, i daje za pravo njegovim kritičarima koji tvrde da on misli da je sultan.

Moderni sultan ili ne, Erdogan je za nepunih 10 godina uspeo da posrnulu tursku ekonomiju popne na 12. mesto po veličini u svetu sa bruto nacionalnim dohotkom od oko 10.000 dolara po stanovniku. Dečak, rođen u siromašnoj porodici u mestu Rize na Crnom moru, prešao je trnovit put od tinejdžera koji na ulicama Istanbula prodaje đevreke i limunadu, preko školovanja za imama, diplomiranja menadžmenta i aktivnog bavljenja fudbalom do gradonačelnika Istanbula i prvog lidera moderne turske republike koji je osvojio treći uzastopni premijerski mandat.

Sultanske ambicije mu ne manjkaju jer će Erdogan narednih godina dati sve od sebe da promeni ustav i u Turskoj uvede predsednički sistem, sličan onom u SAD gde su najvažnije poluge izvršne vlasti u rukama predsednika. Time bi ispoštovao pravila AKP-a da ne može imati više od tri premijerska mandata, a on bi se kandidovao za šefa države i vrlo verovatno opet osvojio neprikosnovenu vlast.

Premda ga u premijerskom kabinetu preko ramena „posmatra” veliki portret oca turskog sekularizma Mustafe Kemala Ataturka, Erdogana uglavnom sagledavaju kao islamistu, koji je čak i osuđivan na zatvorsku kaznu zbog javnog recitovanja islamističkih stihova koji su suprotnosti sa sekularnim sistemom. Kao političar bez dlake na jeziku, rezolutno odbija optužbe da ima tajni islamistički program. Ipak, malo ko će mu poverovati da se baš svesrdno zalaže za slobodu štampe, veću autonomiju Kurda i vrednosti savremene Evrope. Iako su u vreme izbora postojale izvesne restrikcije za internet i prodaju alkohola a oko 60 novinara bilo u zatvorima, Erdogan tvrdi da može da sprovede reforme kako bi se Turska približila standardima EU.

Ponosan što mu supruga Emina i ćerke nikad ne izlaze iz kuće bez feredže, on tvrdi da je zapravo muslimanski pandan evropskim demohrišćanima. Međutim, čini se, da za razliku od svojih „kolega” u zapadnoj Evropi on ne namerava da u Turskoj ustroji sistem koji bi funkcionisao i bez dominantnog lidera. Štaviše, sve čini da njegove reči slušaju ne samo u Turskoj, već i širom Bliskog istoka i Balkana.

Nenad Radičević