Tiha „jegulja”

To što su svi podržali ponovni izbor Ban Ki Muna (67) za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija više govori o ovom korejskom diplomati nego što se na prvi mah čini. Dok su njegovi prethodnici nervirali svojim govorima SAD (Kofi Anan), osnaživali UN, što je ljutilo i SSSR i SAD (Dag Hameršeld) ili tek iz petog kruga glasanja dobijali podršku Generalne skupštine UN (Butros Butros Gali), ovaj bivši južnokorejski ministar spoljnih poslova i trgovine nije imao ni protivkandidata u borbi za drugi mandat. Kritičari kažu da je to što ga u ovako podeljenom svetu svi podržavaju zapravo dobro za Bana ali loše za UN.

Uprkos tome što ga hvale zbog njegove smirenosti i marljivosti, inače karakteristične za korejski mentalitet, Banu se zamera da nema dovoljno harizme i prodornosti. Ipak, pažljivim odabirom reči uspeva često da obaveže svoje sagovornike na neku akciju, zbog čega je, tvrde upućeni, u rodnoj Južnoj Koreji stekao nadimak „jegulja”.

Amerikanci ga, pak, u Njujorku zovu „softi”, odnosno „meki”, zbog mekog stiska prilikom rukovanja i blagosti u glasu. Ovaj harvardski đak se smatra i za najproameričkijeg „genseka” koji, istini za volju, nikad nije kritikovao ni Kinu ni Rusiju, naročito kad su u pitanju ljudska prava.

Premda se kao šef južnokorejske diplomatije 2004. godine istakao kao uspešan u pregovorima oko spornog severnokorejskog nuklearnog programa, proteklih pet godina mandata na čelu UN nisu ovenčane uspesima. Priznaje mu se da je dao veliki doprinos u borbi za prava žena, ali i da je otvoreno podržao pokliče za demokratiju na severu Afrike i Bliskom istoku.

Međutim, zameraju mu da se njegov engleski sa jakim azijskim akcentom nije previše čuo u svetskim raspravama o klimatskim promenama, izgradnji novog svetskog finansijskog i ekonomskog poretka kao ni o radu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, a hroničari njegovog rada kao njegov najveći propust beleže odsustvo blagovremene reakcije na događaje u Šri Lanki 2009. godine. Tada je u konačnom obračunu sa tamilskim pobunjenicima vlast u Šri Lanki pobila desetine hiljada civila, a svetska organizacija je o tome obavestila javnost tek nekoliko nedelja kasnije.

Štaviše, uobičajeno tihi Ban je bio još tiši kad je posetio poprište sukoba u Šri Lanki, ne rekavši ni jednu jedinu reč kritike zbog pogibije civila. Ovaj skandal je mnoge podsetio na nemešanje međunarodne zajednice u sukob u Ruandi, koji je za posledicu imao genocid, tako da kritičari ističu da je tom prilikom Ban zapravo najviše argumenata dao onima koji smatraju da je funkcija generalnog sekretara UN bespotrebna.

S druge strane, prilikom nadmetanja za prvi mandat on je rekao da „možda spolja izgleda mekan, ali da ima unutrašnju snagu koja je zaista neophodna”. Svet, ipak, od njega očekuje da do kraja 2016. više pokaže tu svoju snagu i spolja, uprkos svim ograničenjima koje ima fotelja generalnog sekretara UN.

Nenad Radičević