Тиха „јегуља”

То што су сви подржали поновни избор Бан Ки Муна (67) за генералног секретара Уједињених нација више говори о овом корејском дипломати него што се на први мах чини. Док су његови претходници нервирали својим говорима САД (Кофи Анан), оснаживали УН, што је љутило и СССР и САД (Даг Хамершелд) или тек из петог круга гласања добијали подршку Генералне скупштине УН (Бутрос Бутрос Гали), овај бивши јужнокорејски министар спољних послова и трговине није имао ни противкандидата у борби за други мандат. Критичари кажу да је то што га у овако подељеном свету сви подржавају заправо добро за Бана али лоше за УН.

Упркос томе што га хвале због његове смирености и марљивости, иначе карактеристичне за корејски менталитет, Бану се замера да нема довољно харизме и продорности. Ипак, пажљивим одабиром речи успева често да обавеже своје саговорнике на неку акцију, због чега је, тврде упућени, у родној Јужној Кореји стекао надимак „јегуља”.

Американци га, пак, у Њујорку зову „софти”, односно „меки”, због меког стиска приликом руковања и благости у гласу. Овај харвардски ђак се сматра и за најпроамеричкијег „генсека” који, истини за вољу, никад није критиковао ни Кину ни Русију, нарочито кад су у питању људска права.

Премда се као шеф јужнокорејске дипломатије 2004. године истакао као успешан у преговорима око спорног севернокорејског нуклеарног програма, протеклих пет година мандата на челу УН нису овенчане успесима. Признаје му се да је дао велики допринос у борби за права жена, али и да је отворено подржао покличе за демократију на северу Африке и Блиском истоку.

Међутим, замерају му да се његов енглески са јаким азијским акцентом није превише чуо у светским расправама о климатским променама, изградњи новог светског финансијског и економског поретка као ни о раду Међународног кривичног суда у Хагу, а хроничари његовог рада као његов највећи пропуст бележе одсуство благовремене реакције на догађаје у Шри Ланки 2009. године. Тада је у коначном обрачуну са тамилским побуњеницима власт у Шри Ланки побила десетине хиљада цивила, а светска организација је о томе обавестила јавност тек неколико недеља касније.

Штавише, уобичајено тихи Бан је био још тиши кад је посетио поприште сукоба у Шри Ланки, не рекавши ни једну једину реч критике због погибије цивила. Овај скандал је многе подсетио на немешање међународне заједнице у сукоб у Руанди, који је за последицу имао геноцид, тако да критичари истичу да је том приликом Бан заправо највише аргумената дао онима који сматрају да је функција генералног секретара УН беспотребна.

С друге стране, приликом надметања за први мандат он је рекао да „можда споља изгледа мекан, али да има унутрашњу снагу која је заиста неопходна”. Свет, ипак, од њега очекује да до краја 2016. више покаже ту своју снагу и споља, упркос свим ограничењима које има фотеља генералног секретара УН.

Ненад Радичевић