Narukvica od tastature, sat od gramofonske ploče

Minđuše od kartona i ogrlice od šrafova i hard diskova ukrasiće sutra od 14 do 21 sat stolove, rafove i lutke na Terazijskom platou u okviru Malog sajma rukotvorina. Iako će se na sajmu pojaviti sto izlagača, među kojima i majstori klasičnog nakita i nameštaja, u poslednje vreme najviše pažnje izazivaju upravo oni koji su se opredelili za „zelenu” izradu. Oni iskorišćavaju stare stvari, već spremne za bacanje i zagađivanje planete.

Diplomirani grafičar Ana Marinović učestvuje u organizaciji sajma i pojaviće se kao izlagač.

– Pravim nakit od recikliranih materijala i delova mehanizama koji više ne rade: satova, šrafova, kompjuterskih tastatura, ploča i hard diskova – objašnjava Ana Marinović, koja od prijatelja stalno traži stvari koje im više ne trebaju i koje nameravaju da bace.

Tako otpadni delovi postaju nakit sa porukom „Očuvajmo prirodu”.

Arhitekte Ana Teklerović i Valentina Savić zainteresovale su se za ekologiju sa proučavanjem starih industrijskih zona. I kada su ušle u posao sa rukotvorinama, sledile su „zeleni” pravac: u njihove modne detalje danas ulaze čak i pregorele sijalice.

– Ovim asesoarom izražavate svoju ličnost. To je i jedinstven nakit. Ako ga izgubite, nećete naći isti primerak – kaže Ana Teklerović.

Njih dve primećuju da se domaće tržište sve više zanima za asesoar koji ne podstiče preveliku proizvodnju, već se oslanja na postojeće materijale.

– Ljudi kod nas konačno shvataju značaj reciklaže i dobro reaguju na nakit koji u sebi nosi poruku „Biram da recikliram!”. Ipak, nemaju svi hrabrosti da nose tako nešto!

Radomir Lazović iz „Mikroarta” kaže da sajam podstiče rukotvorine od kojih neki izlagači žive, a nekima je samo hobi.

– Reč je o nakitu koji ne možete pronaći nigde drugde u Beogradu.

Ana Marinović iskoristi svaki deo odbačenih računara (Foto „Mikroart”)

Takav je i nakit molekularnog biologa Marjane Brkić koja je od lego kockica napravila prstenje, minđuše i šnale za kosu, od starog kompasa privezak za lanac, a od gramofonskih ploča satove. Koristi ono zaboravljeno i srećom nađeno u podrumu ili na tavanu, ono što se više ne koristi a može da posluži.

– Nije reč ni o čemu ekscentričnom, a dodatna vrednost je što ne zagađuje životnu sredinu. Da nisu iskorišćene, lego kocke bi završile pored kontejnera. Kod nas je ova moda u začetku jer ljudi reč reciklaža još uvek povezuju sa rečju đubre – kaže Marjana Brkić i dodaje da „zelene” ideje u rukotvorinama još treba razvijati jer živimo u vremenu konzumerizma kada čovek stalno kupuje nešto novo, a staro mu odmah dosadi, čak i kada je reč o nakitu od recikliranog materijala.

----------------------------------------------------------

Cenama razvijaju svest

Izlagači „zelenog” nakita ističu da njihovi komadi vrede između 200 i 2.000 dinara i da niskim cenama žele da razviju ekološku svest kod ljubitelja asesoara. Studentkinja grafičkog dizajna Jelena Ćopić primećuje da se u Srbiji i dalje više traži klasičan nakit.

– Upravo su ovakvi sajmovi prilika da to promenimo – kaže Jelena Ćopić.

Nema bacanja novina

Za Biljanu Ćalić rad na alternativnim modnim detaljima je hobi iz kog izvlači najveće zadovoljstvo.

– Srećna sam kada shvatim da je moj asesoar mogao da bude još jedna hrpa smeća u moru – kaže Biljana Ćalić, čija je specijalnost nakit od papira.

– Svakog meseca kupim toliko novina i časopisa da mi je to više nego dovoljan materijal. Skupljam kutije i etikete i sve to iskoristim.