Isplata imovine za godinu ili dve

Bivši vlasnici oduzete imovine, kojima nepokretnosti neće moći da budu vraćene u originalnom obliku, novčano obeštećenje počeće da dobijaju najverovatnije godinu ili dve nakon stupanja na snagu zakona o denacionalizaciji. Ovo je za „Politiku” najavio Goran Radosavljević, šef radne grupe za izradu zakona o restituciji.

On tvrdi da se još ne zna koliko će para biti potrebno za namirenje bivših vlasnika, bez obzira na to što se nedavno u javnosti pojavila informacija da taj iznos neće biti veći od tri milijarde evra. To znači, ako bi se primenila praksa drugih evropskih zemalja, odnosno podela obveznica sa rokom dospeća do 10 godina, onda bi trebalo da se za namenu godišnje izdvoji oko 300 miliona evra.

– O limitu, kao opciji, trenutno se razgovara i rade se analize. Ali se za sada ne zna da li će ga biti i u kom obliku (da li kao maksimalno godišnje opterećenje budžeta, maksimalni iznos finansijskog obeštećenja ili oba kriterijuma). Prema Zakonu o budžetskom sistemu, definisano je da javni dug Srbije neće preći 45 odsto u srednjem roku, ali taj iznos ne obuhvata sredstva koja će biti opredeljena za finansijsko obeštećenje u procesu restitucije– kaže Radosavljević, inače državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Na pitanje koliko imovine, na osnovu onoga što je prijavljeno, može da se vrati u naturalnom obliku, on kaže da se trenutno rade dodatne analize, čišćenja i provere baze podataka u Direkciji za imovinu, koja sadrži sva prijavljena potraživanja.

– Tek nakon toga moći ćemo da procenimo šta i koliko može da se vrati u naturalnom obliku. Pri tom, skrenuo bih pažnju na dodatnu analizu koju vršimo po teritorijalnom principu, to jest o imovini i potraživanjima po opštinama, pošto samo tako možemo da steknemo pravu sliku o trenutnom statusu buduće naturalne restitucije. Dokse to ne završi, ne bih da dajem nikakve prognoze – navodi Radosavljević.

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, pak tvrdi da je naturalnu restituciju, kao dominantan oblik obeštećenja, moguće sprovesti. On navodi da se 97 odsto potraživanja odnosi na zemljište (od čega je 70 odsto poljoprivredno, a 3,5 odsto pod šumama) koje, kako kaže, može da bude vraćeno u celosti. Antić ističe da finansijsko obeštećenje treba svakako da postoji, kao oblik nadoknade, za one koji ne žele imovinu nazad i ne bi da plaćaju porez, ali to državu ne bi trebalo skupo da košta.

Direkciji za imovinu podneto je oko 140.000 prijava za vraćanje oduzete imovine. Prema podacima koje je ova institucija, svojevremeno iznosila u javnost, oko 40 odsto podnosioca zahteva, nije priložilo dokaze o vlasništvu. To od njih u Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2006. godine, istina, nije ni traženo. Da jeste, država bi bar do sada imala uredno napravljenu bazu podataka. Utvrđivanje vlasništva, bar kako je ranije govoreno, trebalo bi da bude regulisano budućim zakonom o denacionalizaciji i najverovatnije će se rešavati u upravnom postupku. To znači, da bi stari vlasnici mogli još jednom da budu pozvani, ali ovog puta da dostave dokaze o vlasništvu.