Žitari čekaju potez države

Iako su značajne površine pod pšenicom požnjevene, tržište još nije potvrdilo otkupnu cenu ovogodišnjeg roda. Ratari, uglavnom, samo skladište hlebno žito i samo se manjim količinama trguje po ceni od oko 18 dinara za kilogram.

Đorđe Bugarin, sekretar udruženja za agrar Privredne komore Vojvodine, kaže da je već polovina pšenice u Vojvodini skinuta sa polja, ali da tržište ne funkcioniše.

– Proizvođači pšenicu za sada samo skladište i to po akontnoj ceni od 16 do 17,5 dinara bez PDV-a. Ovih dana sve oči su uprte u vladu i Direkciju za robne rezerve od kojih se očekuje da se izjasni koje će količine kupiti za državne potrebe i po kojoj ceni – objašnjava Bugarin.

Stav vojvođanskog komorskog udruženja za agrar je da država treba da otkupi najmanje 300.000 tona i to ne za manje od 20 dinara po kilogramu. Otkup ovolikih količina je potreban, navode, jer su bilansi ugroženi. Nema prelaznih zaliha. Dodatni argument je što će u žetvi pšenicu prodati najsiromašniji proizvođači kojima je novac i najpotrebniji tako da bi ovom državnom merom bio pokriven i socijalni aspekt.

Po Bugarinovom viđenju, Zakon o javnim skladištima, čija je svrha da proizvođači dobiju mogućnost da pšenicu ne prodaju odmah, već kasnije, kada cena bude bolja, kada tržište pšenice zaživi i posle žetve, nije još dao prave rezultate.

– Država je stvorila uslove da se u javna skladišta smesti samo 70.000 tona, što je proizvodnja žita sa teritorije jedne vojvođanske opštine. Država mora da poveća broj javnih skladišta i količine koje se o njenom trošku smeštaju i da na taj način popravi situaciju koju je napravila privatizacijom. Jer, interes novih vlasnika je da kupuju pšenicu po minimalnoj, a prodaju po maksimalnoj ceni – kaže Bugarin, dodajući da, kada se u otkup uključi država, proizvođači, ipak mogu da dočekaju cenu od 20 dinara po kilogramu.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da proizvođači tržištu još nisu ponudili veće količine i da se trenutno trguje samo malim količinama po ceni 17,5 do 18,3 dinara po kilogramu.

– Ključno za formiranje cene je to, pošto će država da kupuje za svoje rezerve. Smatram da će tržište ove godine biti mirno, bez velikih oscilacija kao prošle godine. Uprkos manje zasejanim površinama, rod je dobar i po prinosu i po kvalitetu, a tražnja, pre svega, mislim na izvoz, ove godine će biti manja – kaže Saković.

Na svetskim berzama cena pšenice je takođe u padu. U Čikagu pojeftinjenje je osetnije, a pad se manje oseća na evropskim berzama, pogotovo u Budimpešti i Parizu. Njihov izveštaj pokazuje da su zalihe dosta veće od očekivanih i da nema nekih posebnih razloga da cena ide naviše.

Posle pada cene hlebnog žita i brašno je pojeftinilo za sada za oko desetak odsto. Pekari još ne najavljuju da bi to moglo da se vidi i na njihovim cenovnicima.

– Kada je pšenica koštala 29 dinara po kilogramu brašno se prodavalo po 40 dinara. Pšenica je pojeftinila na 24 dinara po kilogramu, a brašno palo na 36 dinara po kilogramu. Hleb, međutim, nije pojeftinio. Priča o pojeftinjenju hleba je dosta stara i od nje potrošači neće imati mnogo vajde. Jer, pekari će reći – tačno je da je brašno pojeftinilo, ali su nam porasli svi drugi troškovi poput energenata, zarada i slično – kaže Saković.

Republički zavod za statistiku objavio je da će sa 491.174 hektara žetvenih površina biti skinuto ukupno 1,88 miliona tona pšenice. To je za 15,1 odsto više u odnosu na prošlogodišnju proizvodnju. Prve procene o očekivanoj proizvodnji pšenice, prema stanju useva 25. maja, pokazuju da će ovogodišnji rod hlebnog žita u Srbiji biti za 8,1 odsto manji u odnosu na desetogodišnji prosek (2001-2010).

Stručnjaci ističu da će očekivani rod pšenice sa prenetim zalihama iz prethodne sezone obezbediti samodovoljnost u snabdevanju domaćeg stanovništva, kao i da će oko 300.000 tona hlebnog žita ostati raspoloživo za izvoz.