Житари чекају потез државе

Иако су значајне површине под пшеницом пожњевене, тржиште још није потврдило откупну цену овогодишњег рода. Ратари, углавном, само складиште хлебно жито и само се мањим количинама тргује по цени од око 18 динара за килограм.

Ђорђе Бугарин, секретар удружења за аграр Привредне коморе Војводине, каже да је већ половина пшенице у Војводини скинута са поља, али да тржиште не функционише.

– Произвођачи пшеницу за сада само складиште и то по аконтној цени од 16 до 17,5 динара без ПДВ-а. Ових дана све очи су упрте у владу и Дирекцију за робне резерве од којих се очекује да се изјасни које ће количине купити за државне потребе и по којој цени – објашњава Бугарин.

Став војвођанског коморског удружења за аграр је да држава треба да откупи најмање 300.000 тона и то не за мање од 20 динара по килограму. Откуп оволиких количина је потребан, наводе, јер су биланси угрожени. Нема прелазних залиха. Додатни аргумент је што ће у жетви пшеницу продати најсиромашнији произвођачи којима је новац и најпотребнији тако да би овом државном мером био покривен и социјални аспект.

По Бугариновом виђењу, Закон о јавним складиштима, чија је сврха да произвођачи добију могућност да пшеницу не продају одмах, већ касније, када цена буде боља, када тржиште пшенице заживи и после жетве, није још дао праве резултате.

– Држава је створила услове да се у јавна складишта смести само 70.000 тона, што је производња жита са територије једне војвођанске општине. Држава мора да повећа број јавних складишта и количине које се о њеном трошку смештају и да на тај начин поправи ситуацију коју је направила приватизацијом. Јер, интерес нових власника је да купују пшеницу по минималној, а продају по максималној цени – каже Бугарин, додајући да, када се у откуп укључи држава, произвођачи, ипак могу да дочекају цену од 20 динара по килограму.

Директор удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић каже да произвођачи тржишту још нису понудили веће количине и да се тренутно тргује само малим количинама по цени 17,5 до 18,3 динара по килограму.

– Кључно за формирање цене је то, пошто ће држава да купује за своје резерве. Сматрам да ће тржиште ове године бити мирно, без великих осцилација као прошле године. Упркос мање засејаним површинама, род је добар и по приносу и по квалитету, а тражња, пре свега, мислим на извоз, ове године ће бити мања – каже Саковић.

На светским берзама цена пшенице је такође у паду. У Чикагу појефтињење је осетније, а пад се мање осећа на европским берзама, поготово у Будимпешти и Паризу. Њихов извештај показује да су залихе доста веће од очекиваних и да нема неких посебних разлога да цена иде навише.

После пада цене хлебног жита и брашно је појефтинило за сада за око десетак одсто. Пекари још не најављују да би то могло да се види и на њиховим ценовницима.

– Када је пшеница коштала 29 динара по килограму брашно се продавало по 40 динара. Пшеница је појефтинила на 24 динара по килограму, а брашно пало на 36 динара по килограму. Хлеб, међутим, није појефтинио. Прича о појефтињењу хлеба је доста стара и од ње потрошачи неће имати много вајде. Јер, пекари ће рећи – тачно је да је брашно појефтинило, али су нам порасли сви други трошкови попут енергената, зарада и слично – каже Саковић.

Републички завод за статистику објавио је да ће са 491.174 хектара жетвених површина бити скинуто укупно 1,88 милиона тона пшенице. То је за 15,1 одсто више у односу на прошлогодишњу производњу. Прве процене о очекиваној производњи пшенице, према стању усева 25. маја, показују да ће овогодишњи род хлебног жита у Србији бити за 8,1 одсто мањи у односу на десетогодишњи просек (2001-2010).

Стручњаци истичу да ће очекивани род пшенице са пренетим залихама из претходне сезоне обезбедити самодовољност у снабдевању домаћег становништва, као и да ће око 300.000 тона хлебног жита остати расположиво за извоз.