Kosmetski ćup zlata

Ambasador SAD u Beogradu, Majkl Polt, desetak dana ponavlja stav da je Slobodan Milošević izgubio Kosovo i da je NATO 1999. godine bombardovao SR Jugoslaviju kako bi sprečio zločine, genocid i osigurao bezbednost za stotine hiljada prognanih Albanaca.

Pre osam godina o tom zadatku ništa nije znao glavnokomandujući snaga NATO, general Vesli Klark. Bi-Bi-Si je 19. aprila 1999. preneo njegovu izjavu da operacija NATO "nije zamišljena sa ciljem da se spreči etničko čišćenje. Niti sa ciljem da se vodi rat protiv srpskih snaga i MUP-a na Kosovu. Ni na koji način. Nikada nije postojala takva namera. To nije bila ideja".

Do početka agresije 24. marta na Kosmetu nije bilo etničkog čišćenja i zločina koje su počinili pripadnici MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije, što potvrđuju i izveštaji Stejt departmenta.

Izjavljujući da je operaciju NATO osmislilo "političko vođstvo" (Klinton–Bler i njihovi saradnici), general Klark je otvorio pitanje čime je bila motivisana odluka o bombardovanju?

Naročitu težinu imaju odgovori o odbrani "kredibiliteta NATO", jer je navodno bilo na delu "ponižavanje NATO i SAD", kako je pisao Barton Gelman u "Vašington postu" 29. marta 1999. godine.

Naknadno analizirajući tok planiranja u Beloj kući, Blejn Harden je napisao: "Jedini izbor NATO-a je znači bio da se bombarduje – i to mnogo"("Njujork tajms", 8. jun 1999).

NATO agresija na SR Jugoslaviju svakako se ne iscrpljuje u navedenom razlogu, jer treba uvažiti Zbignjeva Bžežinskog koji je 1997. godine napisao da je "Balkan potencijalno geopolitička nagrada u borbi za evropsku supremaciju".

Ova "nagrada" ima i svoju materijalno opipljivu osnovicu, o čemu sam puno puta razgovarao s izvanrednim poznavaocem Kosmeta i srpsko-albanskih odnosa, dr Mihailom Stanišićem.

Basnoslovna bogatstva Kosmeta su, po njegovim rečima, odvajkada onaj skriveni uzrok nadmetanja za taj prostor, pa su zato duboki istorijski tragovi tog koristoljublja zabeleženi i u planovima preotimanja kosmetskog blaga.

Takav izvor je i zapis vizantijskog istoričara Kristovula iz prve polovine 15. veka: "Ipak, nije bilo samo to (potčinjavanje Srba), nego su ga (sultana) pokrenula (protiv Srbije) i izvanredna svojstva zemlje, koja su zapanjujuća i koja pružaju obilje svakojakih dobara. Zemlja ima veliko plodno tle, koje rađa sve moguće plodove i sve bogato daje... Ali najvažnije je ono u čemu ona daleko nadmašuje sve ostale zemlje – zlato i srebro izbija tako reći iz izvora, i svuda gde se ono kopa pruža zlatni i srebrni prah u velikim količinama i najboljeg kvaliteta, bolje je od onoga u Indiji. Time je srpska država od početka bila povlašćena".

Zapažanja istoričara Kristovula su modernim tehnologijama istraživanja potvrđena višestruko.

Najnoviji uvidi, po rečima dr Stanišića, pokazuju da samo rezerve kosovskog lignita vrede oko 500 milijardi dolara. Ugalj se "nalazi ispod gradova, varošica, sela i infrastrukturnih objekata", piše u jednom istraživačkom nalazu.

Reviri olovno-cinkane rude su u Starom Trgu, Ajvaliji, Kišnici, a ruda nikla je pronađena na Golešu, Glavici i Starom Čikatovu. U području Đakovice i Orahovca su ležišta hroma. Bakar i mangan se rasprostiru širom Prokletija. Ležišta magnezita su na Golešu, Strezovcu, u Dečanima i Dubocu.

Ne čudi da su ta bogatstva zapela za oko mnogima, američkim korporacijama pre svih.

Ćutanje o tom blagu pritiska sa svih strana, što pogotovo čudi dr Stanišića, jer, kako kaže, procenjene vrednosti nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora (sedam strategijskih ruda), idu i do 1.000 milijardi američkih dolara.

Sve je više informacija i o izuzetnim rezervama nafte na tom području, kao i rude uranijuma.

O kosmetskim revirima nafte svojevremeno je izveštavala i moskovska "Pravda", pouzdano tvrdeći da su 1960-ih odrađene četiri bušotine od kojih su tri bile vrlo izdašne.

Na Kosmetu se, uprkos upotrebi bombi sa osiromašenim uranijumom, tvrdi dr Stanišić, nalaze i najbogatija izvorišta i rečni tokove Evrope, dovoljni da pitkom vodom snabdevaju bezmalo celi kontinent, pogotovo žedne zemlje Mediterana.

Lim, Ibar, Beli Drim, sve tri Bistrice, Erenik, Lepenac i Južna Morava, naše su nepresušno vodeno bogatstvo. U skoroj budućnosti ono će biti conditio sine qua non ljudskog opstanka.

U svetlosti ovih činjenica postaje jasnije zašto je međunarodna zajednica, od uspostavljanja protektorata na Kosmetu u junu 1999, za ovih osam godina tamo potrošila silne pare (procene se kreću od četiri do deset milijardi američkih dolara), a da stanje na terenu nije unapređeno ni na koji način, naprotiv.

Dosadašnji trošak je, po svemu sudeći, tek mršava investicija u budućnost, u kojoj bi Kosmet bio otet Srbiji, a stvarno ne bi bio predat na upravu većinskim Albancima, već megakorporacijama koje će pod kišobranom NATO crpeti tamošnje resurse i bogatstva.