Kiša za ispiranje svesti

Vest sa kraja jula nije hapšenje Gorana Hadžića već podatak da je, u minut do 12, u više navrata,pa(da)la kiša.Na mestima je bila čak i obilna.Pa ipak ona nije bila –ni u prvim minutima emisija vesti niti na prvim stranicama novina!Nije saopšteno da je ova kiša sprečila golemu štetu od suše, koja je polovinom avgusta, na temperaturi od preko 35 stepeni, zelenim poljima dodala opasnu žutu nijansu uvelih biljaka.Istina,i sa ovom letnjim kišom ponegde je padao i grad,satrveni su neosigurani usevi i neki poljoprivrednici su „u crno zavijeni”,ostaće bez roda i prihoda.

Protivgradna odbrana je zatajila.Selidba ove službe iz Ministarstva poljoprivrede u Ministarstvo policije(?!) nije impresionirala Iliju Gromovnika:raspalio je iz svih kalibara na goloruke strelce, kojima od početka godine iz budžeta još nije stigao novac za rakete!Nisu imali ni za „ćorke”.

Kad okiši, mnogi kažu „ružno vreme”.Mršte se što moraju da ponesu i otvaraju kišobrane,gacaju po baricama vode!Nikola Pašić je,prema jednoj anegdoti,spasonosnu „đurđevsku” kišu uporedio sa beskamatnim zajmom!

Odnedavno (ima nekoliko godina) postao sam protivnik i đurđevske,pogotovo i letnjih kiša.Uočio sam da jedna dobra, letnja, ispere svest (vlade i ministara,novinara pa i seljaka) u tolikoj meri da zaboravimo da jednom moramo da se emancipujemo,postanemo nezavisni!Da ne zavisimo od milosti neba i zakasnele letnje kiše.Zato kad se poljoprivrednici poraduju kapima kiše – meni je svejedno!Rekao bih:skoro krivo,jer će taj, blagodatni dažd, da odloži toliko očekivanu odluku: da vlada Srbije, najzad, donese i objavi program irigacionih radova da zemljoradniku pomogne da manje zavisi od neba,da ne radi u fabrici bez krova koju, malo-malo, pa pogodi nevreme.

Taj važan dokument o vodi i navodnjavanju, značajan i za buduće generacije, mogla bi da razmatra (ne bi bilo zgoreg!) i Narodna skupština, da ga objavi i saopšti da je osetno povećala agrarni budžet i pribavila i mnogo domaćeg novca i stranih zajmova da se pokrenu široki radovinavodnjavanja!Da upravljamo vodom u duhu izreke da je ona „dobar sluga,a loš gospodar”...

Srbija ne bi smela da vekovima zavisi od neba i trpi sušu plaćajućivisoku cenu zbog nehajnog odnosa prema vodi! Za razliku od naroda koji sa nama žive na Balkanu –mi, Srbi, još nemamo kult vode!Verovatno zato što imamo padavina više nego ostale zemlje na jugoistoku Evrope.Na metar kvadratni se, tokom godine, izlije 660 litara. Istina, više padne tokom jeseni i zime i taj zimski višak oteče u Crno more.A mogao bi da se, u veštačkim jezerima(imamo ih tek dvadesetak!),sakupi i sačuva i pokrije letnji manjak, kad je voda usevima najpotrebnija.

Savetujem vladi Srbije da se raspita među stručnjacima ne bi li doznala i shvatila da su investicije u vodu (posle uloga u novo znanje) najisplativije!Ako bismoimali zalivna polja,branjena od suše – porastao bi rod bilja –hrane za ljude, domaće životinje za prefabrikaciju u industriji.Na značajnim površinama imali bismoi dve žetve. Hrana je već stekla status strateške robe. Srbija nema izvore fosilnih goriva.Ali i da ih ima, treba se setiti da ta ležišta nisu večita. Večita je energija sunca koja, oplemenjena kapima vode iz rasprskivača, donosi bogatstvo.

Više od šest decenija pišem o agraru i ovo je,ko znakoji (petstoti?) put da potpisujem ovakav tekst.Očigledno još nisam prihvatio savet da „gluvom ne vredi šaputati”.Uvek se nadam da će da se trgnu oni koji upravljaju narodnim poslovima.Ali posle odluke da se za ovu 2011.godinu iz budžeta ne podržava kupovina opreme za navodnjavanje rastužen bih rekao – mrka kapa!

*Novinar