Farsa u tri čina

To što je Ustavni sud posle deset meseci najzad rekao ono što su svi znali – da poslanici ne mogu sedeti u još nekoj fotelji, jer tako kaže Ustav – nikoga nije uzbudilo. Valjda zato što je istog trenutka svima bilo jasno da je reč o odluci „za istoriju“, koja u ovom sazivu skupštine neće biti sprovedena. I republički i pokrajinski poslanici (zbog kojih je sve i počelo) ostaće, gotovo izvesno, na svim svojim mestima do kraja mandata. A za sledeći će već opet nešto smisliti.

Odluka suda doneta početkom jula mogla bi, kako najavljuju, stupiti na snagu u avgustu, kada bude objavljena u „Službenom glasniku“. Najranije. A poučeni iskustvom sa nekim prethodnim odlukama Ustavnog suda, znamo da to može da potraje i tri-četiri meseca. Pa kad se poslanici, tako, i zvanično obaveste o onome što znaju već godinu i po, onda će Agencija za borbu protiv korupcije tražiti od njih da se izjasne koju funkciju zadržavaju. Pa, ako to ne urade, pokrenuće postupak, koji, opet, može trajati mesecima. I tako, polako, stigosmo da novih izbora.

Dugo čekana presuda ništa zapravo neće promeniti, a njome, opet, svi mogu da budu zadovoljni. Poslanici koji su „kupili“ dovoljno vremena da više nije ni važno šta je sud odlučio. Agencija, koja je moralni pobednik, a kojoj takođe treba vremena da se pripremi za praćenje izbora po novom zakonu, pa joj vanredno glasanje u ovom trenutku ne bi naročito odgovaralo. Naravno, i sam sud, koji je pokazao da nije podlegao političkim pritiscima. A građani? Teško da će sve ovo i primetiti, imaju oni mnogo ozbiljnijih problema.

I mada to što će desetak pokrajinskih i četvorica narodnih poslanika još neko vreme zadržati dve ili više fotelja nije najgora stvar koja nam se poslednjih godina desila – nesporno je da je sve što se u vezi sa ovim, skoro bezazlenim, „pravilom“ dešavalo – prilično skandalozno.

Zakon koji je čak dva puta završavao na ustavnom sudu, od kada je početkom prošle godine stupio na snagu, odbijali su da poštuju poslanici koji su ga sami doneli. Ovo je pravdano uglavnom time da bi u Vojvodini morali biti organizovani novi izbori jer je deo poslanika, koji su istovremeno i gradonačelnici, izabran po većinskom sistemu. Šta je u tome toliko strašno i zašto bi se oni neizostavno morali opredeliti za mesta gradonačelnika, ostaće zauvek nejasno. Tek, Vojvođani su odlučili da sudu tuže kolege iz republičkog parlamenta koje su im usvajajući takav (neustavan) zakon ugrozile ljudska prava. Sud je tada reagovao ekspresno i spornu odredbu stavio van snage. Kraj prvog čina.

U drugom činu poslanici menjaju zakon famoznim amandmanom, koji preveden sa birokratskog na srpski glasi – sve navedeno ne važi za nas. Ustavnom sudu se sad žali Agencija za borbu protiv korupcije. I čeka. Čekaju i poslanici, sve sedeći u svim „zatečenim“ foteljama.

Treći čin počinje presudom Ustavnog suda, a završiće se, po svemu sudeći, onog trenutka kada se shvati da je do redovnih izbora ostalo manje od šest meseci i da se stoga ne mogu održati vanredni. A kad padne zavesa, na publici je da odluči hoće li aplaudirati ili zviždati.