Naša deca i njihovi razbijači

Stalni autor i osnivač ove rubrike Boško Jakšić uzeo je odmor da piše knjigu o arapskom proleću. Računa da je feragosto stvoren za lake teme i iste takve novinare. Proleće je bilo tamo –arapsko, jesen će biti ovde –evropska, znači leto je za predah ili prilika za retko vredne, kao što je on. Šansa da rezimira proleće i pripremi se potkovan za kraće dane i duže noći. Ovde.

Ispalo je da je mrak po kome tumaraju analitičari ovog avgusta neprobojan. Nema lučonoše da nam rasvetli kakva je to kaša proključala u najprosperitetnijoj svetskoj prestonici. London je goreo i više praktično ne može da se ugasi, nigde u svetu. Nema te vode kadre da ga nakvasi ili bar lokalizuje.

Košmar se širi horizontalno, fizičke prepreke su besmislene. Virtuelna kopija se vizuelno i verbalno umnožava, prerasta u instant fizičke replike, gde god se slučajno slože karte. Vatrogasci su bespomoćni, ne umeju sa blekberijem.

Sve farmerke, patike, duksevi, plazme, cigarete, viski, votka, parfemi, biće od sada zakuvani u ovoj čorbi koju će kusati tinejdžeri praznih džepova širom planete. Za klasične potrošače ostaće samo hleb i mleko. Dosadašnje institucije demokratije nisu u stanju da zaštite ni one sa punim ni one sa polupraznim buđelarima.

To je najnadrealnija revolucija koja se ikada dogodila. Do sada je ovde i tamo lansirano bezbroj teorija o početnoj iskrici iz koje je buknula.

Prva teza: Anarhija

Ona pada u vodu ili se menja definicija. Novi anarhista sa kapuljačom usredsređen je na jasni cilj: Uleće u mali lokalni butik na sprat, ostavlja netaknutom robu u prizemlju, juri uz stepenice i puni svoj ruksak najskupljim farmerkama od 300 funti (to je još dosta više evra, jer Britanija nema nameru da uđe u evrozonu) „miss sixty”, „D&G”, poneki „levis”…

„Znali su radnju u koju su upali”, priča vlasnica, „i odneli samo najskuplje, ostalo su porazbijali i zapalili.”

Komentar koji se može čuti u Srbiji: Vi ste nama oteli srce, sada je i vama zakucala maca na vratanca i uzeće vam ono do čega vam je najviše stalo. Mi smo patriote, vi ste razbijači, ličimo jedni na druge samo ako nam gledate u obuću. Svi nosimo novi „najk”

Druga teza: Izolacija

Marginalizovani slojevi, krenuli su da razbiju granice, da ukrote elitu da im otmu ono što su oni oteli drugima. Ne mare što su socijalno najizopšteniji, najveće žrtve ovakvih nereda.

Odgovor iz srpskog sokaka: Mi smo pod sankcijama i danas. Ne date da prođe ni humanitarna pomoć.

Treća teza: Razbijene porodice, nedostatak oca

Britanska analitičarka Kristina Odon u „Dejli telegrafu” tvrdi da su pripadnici gangova, deca koja žive u porodicama gde fali otac. Zatvori su puni izgrednika koji su rasli u porodicama bez muške figure.

Naši odgovaraju: Keva je ta koja drži konce. Brate, ako treba, ona će da ispiše čekove, pa nek seku struju.

Četvrta teza: Kresanje socijalnih beneficija

Smanjuje se državna participacija za stanovanje, školovanje, trudnoću. Ugroženi slojevi znaju da će biti još gore nego što je sad.

Ovde odgovaraju: Kod nas nema šta da se smanji. Sve sami plaćamo.

Peta teza: Suviše mlaka policija

Mardokov tabloid „San” zahteva da se kriminalci rasteraju vodenim topovima, električnim pendrecima, pa čak i suzavcem…

Odgovor iz Srbije : A na nas ste bacali uranijumske bombe.

Šesta teza: Rasizam prema crnoj populaciji

Kristina Peterson u „Independentu” kaže da policija češće ubija crnce nego belce, i da ih unapred označava kao kriminalce po boji kože.

Odgovor iz Srbije: Mi, hvala bogu, nemamo crnce. Cigani, zna se da oni kradu. Sad su se izveštili i maskiraju se u seljake na Kalenićevoj, ali ne vredi. Može da nosi i šajkaču, ipak je Ciganin i krade. Ostali imaju istu boju kože, ali nisu na ić.

Sedma teza: Gangsterski rep i andergraund kultura.

Pol Routledž u „Dejli miroru” uzroke vidi u rep muzici i rečima koji podstiču mržnju, glorifikuju nasilje, prezir prema policiji ili autoritetu, opeva najogoljeniji materijalizam.

Naš odgovor: Ceca je carica za policiju, roditelje i decu. Ne razdvajamo se, svi je podjednako volimo.

Osma teza: Potrošačko društvo.

„Gardijan”: To su potrošački neredi koje karakteriše potrošačka probirljivost. Stalno nam se pod nos stavlja da omirišemo nešto što ne možemo da kupimo.

Prizor iz jednog beogradskog frizerskog salona: Prva mušterija: „Što su ti dobre čizme...” Druga mušterija: „Džabe su, samo šeststo evra”

Deveta teza: Tehnologija i društvene mreže.

Ovaj fenomen, po mišljenju profesora Stiva Vilsona, nije dovoljno istražen iako se o njemu dosta govori.

„Godinama smo svesni da klanovi i fudbalski huligani koriste tehnologiju kako bi se okupili i organizovali tuču. Mislim da je policija bila spora u hvatanju koraka sa novim tehnološkim sredstvima. Kao što znamo, mobilni telefoni mogu da se koriste i za napad i za odbranu od kriminala. To je nešto o čemu policija ne želi da razmišlja.

Odgovor „Delija” i „Grobara”: Sve što imamo kažemo glasno „…proći ćeš kao Ćuruvija”. Ili napišemo: „Ubij pedera”. Niko ne razmišlja.

Kako na ostrvske događaje gledaju ostali narodi kontinentalne Evrope?

Poljuljani su. Antagonistični Francuzi predosećaju da su se sa rivalom preko Lamanša našli u istom čamcu. Ovakva demokratija se sapliće o svoje sopstvene noge, ne samo o anglosaksonske. Nemiri koji su 2005. harali po francuskim predgrađima, nisu ozbiljnije ugrozili pariske prostrane avenije sagrađene još posle revolucije 1789, kako bi svojom širinom onemogućile nove prevrate.

Špancima već sledeće nedelje dolazi papa, i još dva miliona mladih vernika iz celog sveta. Dok se oni zajedno sa vatikanskim poglavarom budu molili, pokret 15 M, miran ali rešen da svrgne ovakvu demokratiju, brani trgove sekularne države od vatikanske okupacije. Nije moralno da u ovakvim okolnostima dovodimo papu, kažu oni. A poneki usamljeni teolog usuđuje se da im odgovori kako je baš molitva jedina ekonomična stvar koja može da donese boljitak.

Daleko u Čileu, najprosperitetnijoj zemlji Latinske Amerike, traju masovni protesti mladih koji traže dostupnije obrazovanje i školovanje. U Evropi, obuzetoj svojom mukom, malo se zna da su u Meksiku u toku masovni marševi za utvrđivanje neke nove drugačije strategije u ratu protiv narko-trafikantske mafije. I tu su kao i u Londonu, policajci potkupljeni. Samo što nema onog šaljivdžije da pokuša iz nemoći da baci tanjir sa penom za brijanje na obraz caru medijske manipulacije Rupertu Mardoku. On je po hitnom postupku ekspedovan iza rešetaka. Mardok je na slobodi, eno ga bruji preko „Sana” i „Foksa” i svojih političkih zaštitnika o „čistom kriminalu” i nemoralu. U pretrpane zatvore sada stižu još mnogo mlađi neodgonetnuti ljudi. Više nigde nema mesta. Ni za našu decu ni za njihove razbijače.