Kriza – šef pregovaračkog tima

Kriza je izgleda već preuzela ulogu šefa pregovaračkog tima i pre nego što je Albert Jeger, šef misije MMF, seo za pregovarački sto sa srpskom delegacijom. Jer, drugi talas recesije, koji već uveliko trese zemlje, naše važne trgovinske partnere, mogao bi umnogome da promeni tok razgovora koji zvanično počinju u ponedeljak. Pre nego što srpska delegacija sa gostima iz Vašingtona počne da češlja budžetske brojke za ovu i sledeću godinu, verovatno će prvo morati da koriguje procenu ekonomskog rasta za ovu godinu.

„Svi pokazatelji ukazuju da nećemo moći da očekujemo rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto”, upozorio je juče Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

– Rashodi u budžetu jesu nešto veći od plana, ali je problem što su prihodi znatno podbacili. Takođe, broj zaposlenih je u padu, kao i promet u trgovini na malo. Realne zarade su manje, kao i ukupan fond plata – upozorava profesor Arsić ističući da će za pregovaračkim stolom morati da se uvaži ova ekonomska realnost.

Dodaje da će konačnu ocenu, ipak, morati da pruži statistika. Uostalom, i razvijene zemlje, poput Nemačke, zbog krize korigovale su stope rasta na dole, podseća Arsić.

Što se Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, tiče, sve to znači da je Srbija već u drugom talasu krize, ali da mi toga nismo još svesni.

– Ekonomski rast u evrozoni je usporio, pa je tako u drugom tromesečju iznosio svega 0,2 odsto, prema podacima Eurostata. To znači da naš bruto domaći proizvod samo prati njihov. Mi smo previše mali i naravno da sve što se dešava oko nas prenosi se na domaći teren – kaže Nikolić.

Pre nego što je prvi talas krize udario, Srbija je u 2009. godini planirala ekonomski rast od šest procenata. Vrlo brzo je prepolovljen. Tokom godine to „deljenje sa dva” ponovljeno je još nekoliko puta – sve dok nismo „skliznuli” u minus.

I Američka investiciona banka „Morgan Stenli” juče je snizila prognozu globalnog privrednog rasta u ovoj i 2012. godini. U ovoj godini na 3,9 sa 4,2 odsto, kao i u 2012. godini na 3,8 sa 4,5 odsto. Sve to uz upozorenje da su SAD i evrozona „opasno blizu recesiji”. Banka je takođe kritikovala američke i evropske vlasti zato što nisu preduzeli odlučnije mere za ublažavanje dužničke krize.

Zbog svega toga Milojko Arsić smatra da je vrlo važno da se poštuju fiskalna pravila koja su uneta u Zakon o budžetskom sistemu, a koja sprečavaju prekomerno zaduživanje i trošenje države.

– Ova kriza u svetu razlikuje se od prethodne i ona je zapravo kriza javnog duga. Zato je važno da budžetske brojke i minus u kasi u ovoj i sledećoj godini ostanu u planiranim okvirima. Takođe, aktuelna finansijska nestabilnost neće više moći da se rešava starim metodama. Odnosno, ovaj požar ne može da se gasi na isti način kao prethodni – smatra Arsić i dodaje da su problemi servisiranja državnih dugova i nastali kao posledica državnih intervencija na tržištu.

Prema oceni Ivana Nikolića, to znači da će i prostor za trošenje u ovoj godini biti znatno manji nego što je planirano.

– Prilikom pregovora oko aranžmana iz predostrožnosti naše pregovaračke pozicije će biti potpuno suprotne. Dok će naša vlada verovatno gledati kako da minus u kasi proširi, MMF će, po svemu sudeći insistirati da se fiskalni deficit smanjuje – ocenjuje Nikolić.

Ipak, čini se da Zakon o budžetskom sistemu ne kaže tako. Jer, možda će srpska vlada činjenicu da je ekonomski rast niži od planiranog iskoristiti da potroši nešto više novca. Jer, u članu 27a navodi se da će se „u godinama kada je stopa rasta manja od očekivane, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita”. Reč je o takozvanom fiskalnom pravilu prociklične politike. To istovremeno znači da bi u godinama kada je ekonomski rast veći od plana, minus u kasi trebalo da bude niži. Međutim, prošle godine, zbog većeg rasta BDP-a, minus u kasi nije smanjen. Naprotiv, naše vlasti su taj prostor iskoristile da nominalno potroše više novca.
Ipak, ono što će ovoga puta biti brana većoj potrošnji jeste fiskalno pravilo koje se odnosi na visinu javnog duga. Jer, državni dug ne može biti veći od 45 odsto BDP-a, a mi smo već na nivou većem od 40 odsto.

Misija predvođena Albertom Jegerom u Srbiji će ostati do kraja avgusta, do kada bi, kako očekuju naši državni zvaničnici, trebalo da zaključimo aranžman iz predostrožnosti. Ovaj program podrazumeva mogućnost korišćenja sredstava jedino u nekim nepredviđenim okolnostima. Aranžman bi trajao 18 meseci uz pristup sredstvima od oko milijardu evra.

Tokom predstojeće posete misije sa predstavnicima Republike Srbije biće razmotrena najnovija makroekonomska kretanja u zemlji, uticaj aktuelne globalne finansijske krize na srpsku privredu, kao i mere ekonomske politike radi prevazilaženja spoljnih rizika i ublažavanja eventualnih posledica krize, saopštili su juče iz Narodne banke. Posebna pažnja biće usmerena na sprovođenje fiskalne politike u 2011. i 2012. godini, pri čemu je glavni cilj da fiskalni deficit bude u skladu sa usvojenim pravilima fiskalne odgovornosti, dodaje se. U okviru strukturnih reformi razgovaraće se o javnim preduzećima i reformama u zdravstvu, prosveti i penzionom sistemu, kao i o unapređenju investicione klime.

..............

Penzijska reforma čeka novu vladu

Potpredsednik vlade dr Jovan Krkobabić potvrdio je juče za „Politiku” da će se najverovatnije narednih dana susresti s predstavnicima misije Međunarodnog monetarnog fonda, ali za sada još ne zna šta će biti glavna tema razgovora.

Upitan ukoliko MMF bude insistirao na daljoj reformi penzijskog sistema, posebno u delu izjednačavanja starosne granice za odlazak u penziju muškaraca i žena, Krkobabić kaže da je reforma penzijskog sistema za ovaj mandat završena i da time može da se bavi samo neka druga vlada. (J. P.)