Криза – шеф преговарачког тима

Криза је изгледа већ преузела улогу шефа преговарачког тима и пре него што је Алберт Јегер, шеф мисије ММФ, сео за преговарачки сто са српском делегацијом. Јер, други талас рецесије, који већ увелико тресе земље, наше важне трговинске партнере, могао би умногоме да промени ток разговора који званично почињу у понедељак. Пре него што српска делегација са гостима из Вашингтона почне да чешља буџетске бројке за ову и следећу годину, вероватно ће прво морати да коригује процену економског раста за ову годину.

„Сви показатељи указују да нећемо моћи да очекујемо раст бруто домаћег производа од три одсто”, упозорио је јуче Милојко Арсић, професор Економског факултета.

– Расходи у буџету јесу нешто већи од плана, али је проблем што су приходи знатно подбацили. Такође, број запослених је у паду, као и промет у трговини на мало. Реалне зараде су мање, као и укупан фонд плата – упозорава професор Арсић истичући да ће за преговарачким столом морати да се уважи ова економска реалност.

Додаје да ће коначну оцену, ипак, морати да пружи статистика. Уосталом, и развијене земље, попут Немачке, због кризе кориговале су стопе раста на доле, подсећа Арсић.

Што се Ивана Николића, сарадника Економског института, тиче, све то значи да је Србија већ у другом таласу кризе, али да ми тога нисмо још свесни.

– Економски раст у еврозони је успорио, па је тако у другом тромесечју износио свега 0,2 одсто, према подацима Еуростата. То значи да наш бруто домаћи производ само прати њихов. Ми смо превише мали и наравно да све што се дешава око нас преноси се на домаћи терен – каже Николић.

Пре него што је први талас кризе ударио, Србија је у 2009. години планирала економски раст од шест процената. Врло брзо је преполовљен. Током године то „дељење са два” поновљено је још неколико пута – све док нисмо „склизнули” у минус.

И Америчка инвестициона банка „Морган Стенли” јуче је снизила прогнозу глобалног привредног раста у овој и 2012. години. У овој години на 3,9 са 4,2 одсто, као и у 2012. години на 3,8 са 4,5 одсто. Све то уз упозорење да су САД и еврозона „опасно близу рецесији”. Банка је такође критиковала америчке и европске власти зато што нису предузели одлучније мере за ублажавање дужничке кризе.

Због свега тога Милојко Арсић сматра да је врло важно да се поштују фискална правила која су унета у Закон о буџетском систему, а која спречавају прекомерно задуживање и трошење државе.

– Ова криза у свету разликује се од претходне и она је заправо криза јавног дуга. Зато је важно да буџетске бројке и минус у каси у овој и следећој години остану у планираним оквирима. Такође, актуелна финансијска нестабилност неће више моћи да се решава старим методама. Односно, овај пожар не може да се гаси на исти начин као претходни – сматра Арсић и додаје да су проблеми сервисирања државних дугова и настали као последица државних интервенција на тржишту.

Према оцени Ивана Николића, то значи да ће и простор за трошење у овој години бити знатно мањи него што је планирано.

– Приликом преговора око аранжмана из предострожности наше преговарачке позиције ће бити потпуно супротне. Док ће наша влада вероватно гледати како да минус у каси прошири, ММФ ће, по свему судећи инсистирати да се фискални дефицит смањује – оцењује Николић.

Ипак, чини се да Закон о буџетском систему не каже тако. Јер, можда ће српска влада чињеницу да је економски раст нижи од планираног искористити да потроши нешто више новца. Јер, у члану 27а наводи се да ће се „у годинама када је стопа раста мања од очекиване, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита”. Реч је о такозваном фискалном правилу процикличне политике. То истовремено значи да би у годинама када је економски раст већи од плана, минус у каси требало да буде нижи. Међутим, прошле године, због већег раста БДП-а, минус у каси није смањен. Напротив, наше власти су тај простор искористиле да номинално потроше више новца.
Ипак, оно што ће овога пута бити брана већој потрошњи јесте фискално правило које се односи на висину јавног дуга. Јер, државни дуг не може бити већи од 45 одсто БДП-а, а ми смо већ на нивоу већем од 40 одсто.

Мисија предвођена Албертом Јегером у Србији ће остати до краја августа, до када би, како очекују наши државни званичници, требало да закључимо аранжман из предострожности. Овај програм подразумева могућност коришћења средстава једино у неким непредвиђеним околностима. Аранжман би трајао 18 месеци уз приступ средствима од око милијарду евра.

Током предстојеће посете мисије са представницима Републике Србије биће размотрена најновија макроекономска кретања у земљи, утицај актуелне глобалне финансијске кризе на српску привреду, као и мере економске политике ради превазилажења спољних ризика и ублажавања евентуалних последица кризе, саопштили су јуче из Народне банке. Посебна пажња биће усмерена на спровођење фискалне политике у 2011. и 2012. години, при чему је главни циљ да фискални дефицит буде у складу са усвојеним правилима фискалне одговорности, додаје се. У оквиру структурних реформи разговараће се о јавним предузећима и реформама у здравству, просвети и пензионом систему, као и о унапређењу инвестиционе климе.

..............

Пензијска реформа чека нову владу

Потпредседник владе др Јован Кркобабић потврдио је јуче за „Политику” да ће се највероватније наредних дана сусрести с представницима мисије Међународног монетарног фонда, али за сада још не зна шта ће бити главна тема разговора.

Упитан уколико ММФ буде инсистирао на даљој реформи пензијског система, посебно у делу изједначавања старосне границе за одлазак у пензију мушкараца и жена, Кркобабић каже да је реформа пензијског система за овај мандат завршена и да тиме може да се бави само нека друга влада. (Ј. П.)