Dodatno zamrzavanje

Povlačenje egipatskog ambasadora iz Izraela pogoršava stanje „zamrznutog mira” dva suseda, unosi elemente neizvesnosti u budućnost njihovog mirovnog sporazuma, snaži egipatske neprijatelje Izraela, ali teško da i jedna strana ima interesa da eskalira problem.

Odluka Kaira, doneta posle pogibije uniformisanih Egipćana na Sinaju, odmah je po najvećoj arapskoj zemlji razgorela antiizraelska osećanja umnogome oslobođena posle zaokreta egipatske spoljne politike u vremenima nakom obaranja Hosnija Mubaraka.

Demonstranti su posle molitve u petak ispred zgrade izraelske ambasade tražili proterivanje izraelskog ambasadora i prekid isporuka egipatskog gasa.

„Turska je zbog flotile proterala izraelskog ambasadora, egipatska krv nije jevtinija”, kaže lider egipatske Radničke partije podrazumevajući incident krajem maja 2010. kada je u izraelskom napadu na brodove koji su nosili humanitarnu pomoć za Gazu ubijeno devet turskih državljana.

Umesto izvinjenja koje su zahtevali – koje neće dobiti kao ni Turska – Egipćani su optuženi da je do incidenta došlo njihovom krivicom jer su izgubili kontrolu nad severom i jugom Sinaja. Izraelski ministar odbrane Ehud Brak tvrdi da su militanti pucali sa egipatske teritorije – što je guverner južnog Sinaja demantovao.

Optužbe su dodatno iritirale zvanični Kairo i raspalilo strasti na ulici.

Prisustvo militanata u Gazi svakako je doprinelo incidentu, ali činjenica je takođe da su se islamski ekstremisti ponovo pojavili na Sinaju, potvrđujući bezbednosni vakuum na poluostrvu.

Prema odredbama mirovnog sporazuma dve zemlje iz 1979, Egipat ne može da rasporedi više od 750 vojnika u graničnim zonama u kojima ja zabranjeno prisustvo brodova ili helikoptera. To je proteklih godina omogućilo šverc oružja i ljudi.

Da li će vladajući egipatski Vrhovni savet oružanih snaga tražiti promene nekih članova sporazuma, i da li su Izraelci na to spremni, nije poznato.

Odnosi Egipta i Izraela su se poslednjih meseci konstantno pogoršavali: zbog egipatskog posredovanja u pregovorima o pomirenju palestinskog Fataha i Hamasa, zbog hapšenja osumnjičenog izraelskog špijuna u junu, kao i zbog nedavnih presuda agentima koji su špijunirali za Izrael.

Saopštena egipatska želja da preispita odredbe ugovora o izvozu prirodnog gasa Izraelu – ugovora zbog koga je Mubarak optužen za korupciju pod sumnjom da je prihvatio cenu nižu od tržišne – takođe je doprinela hlađenju odnosa.

Egipatski politički lideri smatraju da je incident direktan napad na zemlju. Amr Musa, bivši generalni sekretar Arapske lige i jedan od kandidata za novog predsednika Egipta, rekao je da „krv mučenika prolivena zarad njihove svete dužnosti neće biti uzaludna”.

On je, jasno aludirajući na vremena oborenog režima, upozorio Izrael da su prošli dani kada su slični incidenti bili ignorisani.

Egipat se u odnosima sa Izraelom godinama pridržavao formule „zamrznutog mira”. Tokom Mubarakove tri decenije na vlasti Kairo nije imao ambasadora u Tel Avivu gotovo deset godina. Mubarak nije otišao u zvaničnu posetu Izraelu, a često je, uspešno, odbijao ponude izraelskih premijera da dođu u Kairo.

U mesecima koji su usledili posle Mubarakovog pada, počelo je da se govori o „novoj egipatskoj spoljnoj politici” kojom Kairo, po opštem tumačenju, želi da pokaže da nova diplomatija nije potčinjena američkim interesima. Egipat je, sa ambicijom da postane model promena, osetio potrebu da formuliše i novu spoljnu politiku.

Mubarakovi naslednici posegnuli su i prema dojučerašnjim neprijateljima. Vlada je pozdravila iranske diplomate u Kairu najavljujući nameru da unapredi odnose sa Teheranom. Otvoren je granični prelaz Rafa čije je zatvaranje – zbog nepriznavanja vlasti radikalnog palestinskog Hamasa – doprinosilo izraelskoj blokadi Palestinaca u Pojasu Gaze i postavljalo Egipat na metu kritika zbog servilnosti prema Zapadu.

Vrhovni savet oružanih snaga potvrdio je da će nova vlast poštovati sve svoje međunarodne sporazume i egipatsko-izraelski mirovni sporazum, ali će odnosi sa Izraelom počivati na formuli „tit-for-tat”: kako vi prema nama, tako mi prema vama.

„Ukoliko revizija sporazuma Sadata i Begina bude neophodna, postoje klauzule koje to dopuštaju”, pisao je u junu ugledni kairski Al Ahram.

Partija slobode i pravde (FJP), političko krilo Muslimanske braće, poziva na tvrd stav prema „cionističkom napadu na egipatske vojnike”. „Cionistički napad zahteva akciju koja će se razlikovati od onih pre revolucije 25. januara. Cionisti moraju da shvate da je egipatska krv dragocena”, izjavio je generalni sekretar FJP Saad el Katatni.

Arapsko proleće u Egiptu nije se bavilo međunarodnim temama. One se sada vraćaju na ulicu.