Lepotica cveta u Bugarskoj

Čačak – Bugari piju nešto blažu rakiju nego Srbi. To je, možda, i jedina razlika u šljivarskoj tradiciji dva suseda kod kojih je, i tamo i ovamo, šljiva voćka brojjedan a prepečenica od nje nacionalno piće.

– Kod nas se šljivarstvo, isto kao u Srbiji, zasniva na autohtonim sortama od kojih se peče rakija. Ali, kod hibrida ima unetih sorata, pa je deset odsto novih zasada u Bugarskoj pokriveno čačanskom lepoticom – kaže za „Politiku“ dr Argir Živandov, direktor Instituta za voćarstvo iz Plovdiva.

Ta naučna ustanova osnovana je 1952. godine, a 12 leta docnije tadašnji direktor Velko Velkov prvi put je došao u Čačak, u ovdašnji Institut za voćarstvo. Od tada ne prođe godina bez međusobne razmene poseta i naučnih iskustava, pa je dr Živandov ovih dana učesnik drugog Međunarodnog simpozijuma o šljivi, čiji je domaćin Institut u Čačku.

– Naša ustanova u Plovdivu do sada je stvorila 81 novu sortu voća, od kojih su skoro polovina breskve. Priznate su i šljive, trešnje, badem, leska, pet sorti kestena, tri vinove loze i 15 oraha među kojima je sigurno najpoznatija sorta šeinovo, mislim da ona drži primat na čitavom Balkanu – ističe Živandov.

On objašnjava zbog čega je čačanska lepotica posebno zastupljena u bugarskim šljivicima.

– Ta rana sorta tolerantna je na virus šarke šljive i ukusom podseća na požegaču, na koju smo navikli. Šteta je što nemamo kapacitete za preradu, inače bismo je sadili još više.

Institut u Čačku osnovan je pre 65 godina i do sada je selektirano osam novih sorti šljive. Čačanska lepotica priznata je za novu sortu 1975. a zaštićena 1991. godine.

U radu simpozijuma učestvuje još jedan istraživač iz Bugarske, dr Kalin Dragojski, naučni savetnik Instituta za planinsku poljoprivredu u gradu Trojanu. On je iz svoje kuće, osnovane pre 101 godinu, u Čačak poneo bocu originalne šljivove rakije u poklon-pakovanju. Kaže nam da litar te prepečenice u Bugarskoj vredi četiri evra, što bi bilo podudarno sa srpskim cenama za isti kvalitet robe. Razlika je samo u jačini rakije: kod Bugara je standardno 40 procenata i tako je i istaknuto na boci, dok je u Srba ova žestina nešto moćnija – 46 odsto.

– Naš institut proizvodi i komovicu i šljivovicu. Prepečenica od šljive ostala je tradicionalno piće u našoj zemlji, bilo gde u Bugarskoj da svratite ponudiće vas najpre rakijom – veli dr Dragojski za naš list.

Bugari su, inače, imali velike neprilike zbog ovog pića. Ulaskom u Evropsku uniju sledovalo im je da pecare (kazane) potpaljuju samo određenih dana. Po pravilima EU, kazani su čitave godine zapečaćeni nalepnicama carine a seljak je dužan da plaća taksu za svaki dan odobrene upotrebe, zavisno od veličine samotoka. Bugarsko zakonodavstvo trenutno dozvoljava pečenje do 30 litara prepečenice po jednoj osobi, bez plaćanja akcize.

Na pitanje da li bugarski seljaci sada poštuju odluku o maksimalnih 30 litara po duši, naši sagovornici nisu odgovorili izričito.

– To nije naše područje, mi se bavimo naukom – reče dr Dragojski.

On je prve korake u oblasti virusologije voća učinio uz pomoć Milojka Rankovića, negdašnjeg direktora Instituta u Čačku, i to ne zaboravlja. Kad u Kalinovu ustanovu dođu naučnici iz Čačka, uvek ih čeka počasno mesto.

-------------------------------------------------------------

Rakija „borisovka”

U selu Kapatovu, krajem 2009. godine, meštani su svom destilatu iz poslednje berbe nadenuli ime „borisovka“, u znak zahvalnosti bugarskom premijeru Bojku Borisovu, koji je zaustavio povećanje inače minimalne akcize na rakiju.