Лепотица цвета у Бугарској

Чачак – Бугари пију нешто блажу ракију него Срби. То је, можда, и једина разлика у шљиварској традицији два суседа код којих је, и тамо и овамо, шљива воћка бројједан а препеченица од ње национално пиће.

– Код нас се шљиварство, исто као у Србији, заснива на аутохтоним сортама од којих се пече ракија. Али, код хибрида има унетих сората, па је десет одсто нових засада у Бугарској покривено чачанском лепотицом – каже за „Политику“ др Аргир Живандов, директор Института за воћарство из Пловдива.

Та научна установа основана је 1952. године, а 12 лета доцније тадашњи директор Велко Велков први пут је дошао у Чачак, у овдашњи Институт за воћарство. Од тада не прође година без међусобне размене посета и научних искустава, па је др Живандов ових дана учесник другог Међународног симпозијума о шљиви, чији је домаћин Институт у Чачку.

– Наша установа у Пловдиву до сада је створила 81 нову сорту воћа, од којих су скоро половина брескве. Признате су и шљиве, трешње, бадем, леска, пет сорти кестена, три винове лозе и 15 ораха међу којима је сигурно најпознатија сорта шеиново, мислим да она држи примат на читавом Балкану – истиче Живандов.

Он објашњава због чега је чачанска лепотица посебно заступљена у бугарским шљивицима.

– Та рана сорта толерантна је на вирус шарке шљиве и укусом подсећа на пожегачу, на коју смо навикли. Штета је што немамо капацитете за прераду, иначе бисмо је садили још више.

Институт у Чачку основан је пре 65 година и до сада је селектирано осам нових сорти шљиве. Чачанска лепотица призната је за нову сорту 1975. а заштићена 1991. године.

У раду симпозијума учествује још један истраживач из Бугарске, др Калин Драгојски, научни саветник Института за планинску пољопривреду у граду Тројану. Он је из своје куће, основане пре 101 годину, у Чачак понео боцу оригиналне шљивове ракије у поклон-паковању. Каже нам да литар те препеченице у Бугарској вреди четири евра, што би било подударно са српским ценама за исти квалитет робе. Разлика је само у јачини ракије: код Бугара је стандардно 40 процената и тако је и истакнуто на боци, док је у Срба ова жестина нешто моћнија – 46 одсто.

– Наш институт производи и комовицу и шљивовицу. Препеченица од шљиве остала је традиционално пиће у нашој земљи, било где у Бугарској да свратите понудиће вас најпре ракијом – вели др Драгојски за наш лист.

Бугари су, иначе, имали велике неприлике због овог пића. Уласком у Европску унију следовало им је да пецаре (казане) потпаљују само одређених дана. По правилима ЕУ, казани су читаве године запечаћени налепницама царине а сељак је дужан да плаћа таксу за сваки дан одобрене употребе, зависно од величине самотока. Бугарско законодавство тренутно дозвољава печење до 30 литара препеченице по једној особи, без плаћања акцизе.

На питање да ли бугарски сељаци сада поштују одлуку о максималних 30 литара по души, наши саговорници нису одговорили изричито.

– То није наше подручје, ми се бавимо науком – рече др Драгојски.

Он је прве кораке у области вирусологије воћа учинио уз помоћ Милојка Ранковића, негдашњег директора Института у Чачку, и то не заборавља. Кад у Калинову установу дођу научници из Чачка, увек их чека почасно место.

-------------------------------------------------------------

Ракија „борисовка”

У селу Капатову, крајем 2009. године, мештани су свом дестилату из последње бербе наденули име „борисовка“, у знак захвалности бугарском премијеру Бојку Борисову, који је зауставио повећање иначе минималне акцизе на ракију.