Na čaju kod gospodina Frojda

Venecija, Lido – „Opasan metod”, najnoviji film kanadskog žanrovskog majstora Dejvida Kronenberga, sigurno će iznenaditi, pa i razočarati fanove njegovog „Sudara”, „Muve” i „Velodroma”, pa i fanove njegovog izvanrednog filma „Istorija nasilja”. Međutim, oni kojima su se dopadali njegovi „Madam Baterflaj”, „Goli ručak” ili „Uskršnja obećanja”, neće biti iznenađeni što im i ovog puta Kronenberg nudi gotovo klasičan biografski film.

Najsrećniji će ipak biti fanovi Karla Junga i Zigmunda Frojda, a takvih je sigurno više nego Kronenbergovih obožavalaca, jer „Opasan metod” nudi priču o počecima psihoanalize, o prijateljstvu i razlazu Junga i Frojda i to kroz svojevrsni ljubavni trougao čiji je pokretač Sabina Špilrajn – ruska Jevrejka, u početku Jungova pacijentkinja, pa učenica i sledbenica, pa onda i sadomazohistička ljubavnica i uzrok svih njegovih problema.

Odnos troje pionira psihoanalize: Frojd, Jung, Špilrajn, tema je i dramskog teksta „Lečenje govorenjem” koji je prošle godine napisao Kristofer Hempton i koji je poslužio i kao scenaristička okosnica Kronenbergovog maestralno snimljenog filma (direktor fotografije je Peter Sučicki). Zanimljivo je u filmu postavljen odnos između mladog Junga, kao mladog psihijatra u jednom švajcarskom sanatorijumu i Sigmunda Frojda kao (Vigo Mortensen) očinske i mentorske figure. Nešto je slabije izvedena ideja da se o njihovim teorijama i različitim metodama, govori kroz romansu. Zapravo, ono što je najozbiljniji problem „Opasne metode”, iako je film kao celina ugodan za gledanje, jeste to što je njegova okosnica – romansa između Sabine (Kira Najtli) i Junga (Majkl Fasbinder) slabo motivisana i prilično distancirana i što glavna glumica više glumata nego glumi tokom predstavljanja svojih neurotičnih napada. Rediteljski, ovo je Kronenbergov najsuzdržaniji film...

Suzdržanosti zato nema u visokobudžetskoj holivudskoj „Zarazi” Stivena Soderberga (van konkurencije) koji je okupio holivudski glumački šlag, u kojem su kao ukrasne jagode Britanka Kejt Vinslet i Francuskinja Marion Kotijar (igraju još: Met Dejmon, Gvinet Paltrou, Džud Lou, Lorens Fišbern...). Reč je ovde o „razmahanom” i detaljnom filmu katastrofe, o priči o pojavi novog virusa koji uništava svet, o borbi plemenitih naučnika za spas čovečanstva i raskrinkavanju „zločestih” naučnika i farmaceutskih kompanija iz čijih laboratorija „beže” nove boleštine... Drugim rečima, reč je ovde o filmu koji u sebi sadrži ama baš sve što je ovakvom žanru potrebno, uključujući i zanatski perfektnu režiju. Iako mu je tema i zanimljiva i uzbudljiva, Soderbergova „Zaraza” me nije dotakla. Nisam se čak ni nakašljala...

 Među festivalske „podbačaje” svakako i spada „ Proključalo leto” francuskog veterana Filipa Garela, koji nije ništa drugo do film ni o čemu. Priča o potonuću braka između mladog slikara (rediteljev sin Luis Garel) i njegove postarije supruge i glumice (Monika Beluči), prepuna je opštih mesta zakrpljenih povremeno i ničim izazvanim sećanjima na revoluciju 1968. godine. Ukoliko je misija Filipa Garela bila da publici pokaže kako može da stari Monika Beluči, onda je u tome jedino i uspeo...

U jedno od najprijatnijih dosadašnjih venecijanskih filmskih utisaka, svakako spada petočasovna i petodelna televizijska novela „Mildred Pirs” (pet jednočasovnih filmova), koju je prema čuvenom romanu Džejmsa M. Kejna ( a ne prema istoimenom Kurtisovom filmu iz 1945.) za HBO adaptirao i maestralno režirao Tod Hajnes, priredivši tako i veliko iznenađenje.

 U čuvenoj sagi o napuštenoj ženi (reč je o 20-im godinama 20. veka), koja je i sebi i svetu dokazala da može da bude i samostalna i veoma uspešna iako vodi teške bitke sa razmaženom ćerkom, u naslovnoj ulozi blista Kejt Vinslet baš kao što je nekada u istoj ovoj roli blistala Džoan Kraford. Vinsletova se tako na Lidu ove godine već pojavila tri puta. Prvo kao jedna od četiri zvezde u filmu „Pokolj” Romana Polanskog, drugi put kao požrtvovana doktorka u Soderbergovoj „Zarazi” i treći i najuspešniji put, u telenoveli „Mildred Pirs”. Impresivno...