Konferencija, zbunjenost i šansa

Ministarska konferencija nesvrstanih zemalja koja danas počinje u Beogradu zatiče Srbiju u specifičnom raspoloženju. Pad samopuzdanja, koji je teško sakriti, izazvan najnovijim iskušenjima na evropskom putu, proizvodi zbunjenost i u vezi sa ovim događajem.

Ko smo mi da organizujemo sastanak za više od100 delegacija iz celog sveta, da li smo možda preambiciozni ili pretenciozni, da ne šaljemo slučajno lošu poruku, da li ćemo se, ne daj bože, nekome zameriti – samo su neka pitanja koja provejavaju, ali na koja se država sa samopuzdanjem i vizijom razvoja ne bi ni osvrnula. U globalizovanom svetu, ukoliko znate šta hoćete, svaka šansa je dobra, svaka konferencija je korisna, a ukoliko je događaj veći, veći je i imperativ da on bude uspešan i da se maksimalno iskoristi.

Manihejski pogled na svet, crno-bela razmišljanja ovdašnjih dokonih političara i intelektualaca o tome da li je EU dobra ili loša, da li je MMF dobar ili loš, da li treba obeležiti istorijski jubilej i dobro ugostiti predstavniketrećine zamaljske kugle (po broju stanovnika), iz zemalja koje su pre tačno pola veka baš u Beogradu osnovale jedan pokret, samo potkrepljuju tezu da smo društvo propuštenih šansi, koje se rado zanese u ideološkim i politikanskim raspravama bez ikakve praktične vrednosti.

A slika je jednostavnija nego što mnogi pokušavaju da nam je predstave.Srbija je evropska zemlja koja ima istorijsko i civilizacijsko pravo da bude deo saveza evropskih država. Imamo sreću da se nalazimo na kontinentu na kome je ostvaren najviši kvalitet života na svetu i od koga možemo dobiti dragoceni transfer kapitala i tehnologije. Zato smo i aplicirali za članstvo u EU.Srbija je i zemlja kojoj je dato da bude čvorište tranzitne trgovine u ovom delu sveta i čiji razvoj najviše zavisi od valorizacije takvog geografskog položaja.

Značaj transportnog sistema Beograda se posebno ističe : on predstavlja koridor između zapadne Evrope i Turske, a u njemu se fizički ukrštaju transportni putevi između Panonske nizije i Mediterana, kao i između Crnog mora i centralne Evrope. Integrisanje u pravni sistem i jedinstveno tržište EU potpuno je kompatibilno s revitalizacijom istorijskih ekonomskih veza sa drugim delovima sveta. Upravo tu leži šansa razvojnog iskoraka Srbije i izlaska iz začaranog kruga siromaštva.

Luka Beograd je npr. u vreme SFRJ imala kapacitet kao sve jadranske luke zajedno a današnja slika zapuštene Luke Beograd govori o promašenoj razvojnoj politici. Paradoks je da je cena lučkog zemljišta na ključnom robnom čvorištu toliko obezvređena, da se više isplati graditi stambene objekte nego se baviti međunarodnom trgovinom. Zato je i današnja konferencija prilika da se zapitamo nad položajem Srbije u svetu i u međunarodnoj podeli rada.

Potencijal današnjeg samita u Beogradu treba posmatrati pre svega u funkciji osvežavanja istorijskih i ekonomskih veza sa članicama Pokreta nesvrstanih. Pripisivati političku ambiciju događaju koji predstavlja jednu svečanu sednicu kojom se obeležava jubilej od osnivanja pokreta bilo bi zlonamerno i neinteligentno. Poštovanje prošlosti nikad ne može biti prepreka za bolju budućnost. Nama problem nisu jubileji i ambicija za budućnost, već sumorna sadašnjost. Pokret nesvrstanih više nema nikakav politički značaj. Završetkom ,,hladnog rata” izgubio je ratio existendi, dok poslednji udarac predstavlja „arapsko proleće”, za vreme koga su panarapski režimi u severnoj Africi, koji su nekada bili srce ovog pokreta, zamenjeni tzv. islamskim demokratijama.

Zbog toga konferencija u Beogradu neće biti zaključena nikakvom političkom deklaracijom ili inicijativom. Možemo čak reći da je najveći politički domet pokreta upravo to što se u okviru njega na jednom mestu sastaju predstavnici država koji se ni oko čega ne slažu.

Ali baš ta raznolikost pruža priliku za intenzivnu bilateralnu diplomatiju tokom ova dva dana, kao i promociju ekonomske diplomatije. Veliki broj susednih zemalja poslao je svoje funkcionere i emisare da lobiraju kod naših današnjih gostiju za svoje predstavnike u međunarodnim organizacijama i agencijama UN.

Treba li podsetiti da pored svih ovih praktičnih vektora delovanja koji nam se ove nedelje pružaju, Srbija ima i dodatni motiv, a to je kontrolisanje broja država koje su priznale Kosovo, barem dok se obostrano prihvatljiva rešenja ne pronađu u dijalogu s Prištinom i međunarodnim zajednicom i dok se ne dogovori institucionali aranžman koji će omogućiti Srbiji članstvo u EU i trajno otkloniti pritiske da se nezavisnost formalno prizna.