Kako odgajati emocionalno zdrave blizance

Mame blizanaca iz Johanesburga, Madrida i Istanbulasvakodnevno pišu pisma jednom psihoterapeutu iz Los Anđelesa i traže savete u vezi sa odgojem njihovih mališana. A stručnjak za probleme blizanaca i njihovih roditelja Džoun Fridman prilježno odgovara na svako pitanje, naoružana primerima iz prakse, ali i iz sopstvene kuće. Ona je majka petoro dece, ima dva sina blizanca i sestru bliznakinju, i autorka je knjige „Kako odgajati emocionalno zdrave blizance”, koju je na srpskom nedavno objavio „Mali vrt”.

Džoun Fridman pokušala je da ovom knjigom demistifikuje poznati mit o blizancima i njihovim, kako se obično misli, telepatski povezanim i nerazdvojnim srodnim dušama koje pričaju, samo njima znani, tajni jezik.

Iz tog razloga već u prvom poglavlju istakla je da blizance od početka treba tretirati kao dvoje dece rođene u isto vreme. Štaviše, savetuje da dvojke uopšte ne treba nazivati blizancima i upoređivati ih, jer poređenje, kako navodi, ne vole ni obična braća i sestre. Oni su jedinstvene osobe i važno je istaći njihovu individualnost i vlastita interesovanja.

Ova petostruka mama posebnu pažnju posvetila je emotivnoj preopterećenosti roditelja koji po pravilu imaju utisak da se ne posvećuju dovoljno svakom detetu ponaosob. Džoun Fridman roditeljima preporučuje kako da se postave u predškolskom, tinejdžerskom i odraslom dobu svoje dece. Ukazuje da još od rođenja mališani treba da imaju sopstvene fotografije, bez svog blizanca, da ne moraju da slave rođendan istog dana, da nema svrhe da ih uniformišu istovetnom odećom, niti daju imena koja se rimuju i počinju na isto slovo (Tajler i Tejlor, Metju i Majkl). Džoun (čija je sestra Džejn!) navodi i da su najpopularnija imena za blizance u 2006. godini bila Ema i Ela, i Džejkob i Džošua.

Međutim, američka autorka ide mnogo dalje od ovakvih predloga, i ulazi u suštinu blizanačkog odnosa, i njihovog odnosa sa roditeljima. Piše o tome kako uspostaviti vezu sa svakom od beba, šta raditi ako ste privrženiji jednoj od njih, na koji način preći put od anksioznih roditelja koji osećaju krivicu do ispunjenih i zahvalnih majki i očeva, navodi šta se sve na tom putu otkriva o bebi, a šta o sebi, i predlaže kako očevi mogu „spasti” majke od njihovih anđelčića.

A kad odrastu, onda tek nastaju muke. Šta ako su previše vezani jedno za drugo; i kako da prežive prva zaljubljivanja, zapitani da li će ih neko voleti koliko i njihov blizanac? Sve se to može pročitati u ovoj „duploj” knjizi o dečjem svetu.

Izražavajući zahvalnost ljudima koji su joj pomogli dok je pisala ovo štivo, Džoun Fridman je na prvom mestu pomenula svoju sestru i naglasila da je uživanje u životu iz perspektive blizanaca posebno zadovoljstvo i dar. Dodala je da one danas istinski neguju svoj blizanački odnos jer su predano radile na tome da izraze i sačuvaju svoju individualnost.

M. Sretenović