Sa barikada, u Hjuston na Kolubari

Valjevo – Oko 100 miliona dinara uloženih u otvaranje savremene angio-sale, medicinskog punkta za interventne kardiološke zahvate pri Zdravstvenom centru u Valjevu, za devet meseci rada pokazalo se u potpunosti opravdanim i isplativim. Podatak da je za ovo vreme preko 140 života spašeno, reč je o pacijentima koji su imali akutni infarkt miokarda, potvrđuje navedenu konstataciju. Istovremeno, pored građana Valjeva, Loznice, Šapca i Užica, usluge valjevske angio-sale koristila su i 34 pacijenta iz severnog područja Kosovske Mitrovice.

Profesor dr Milan Nedeljković, jedan od vodećih srpskih interventnih kardiologa koji koordinira rad angio-sale, u razgovoru za naš list bio je još konkretniji, navodeći da su, od otvaranja 20. decembra prošle godine, u sali pregledana 764 pacijenta, a kod 309 ugrađeno 415 stentova. Posebno naglašava ugradnju „specijalne armature”u arterije kod 140 pacijenta koji su imali akutni infarkt miokarda. Zahvaljujući tome što su na vreme stigli u Kolubarski „Hjuston”, kako je u međuvremenu nazvana ova savremena radionica za srce i krvne sudove, oni su izbegli najgore. U sali je do sada ugrađeno 27 pesmejkera i obavljeno preko 300 kateterizacija. Profesor Nedeljković kaže da ne samo što je prezadovoljan, već je i iznenađen dosadašnjim učinkom angio-sale.

– Navedene brojke su respektibilne i za svako uvažavanje, ali u isto vreme i veliko ohrabrenje da se ubrzano nastavi otvaranje ovakvih punktova u svakom okrugu i gradu koji ima sto i više hiljada stanovnika. Valjevo je pre roka položilo ispit sa čistom desetkom, a uskoro istu priliku treba da dobiju Užice, Zaječar i Kosovska Mitrovima i tako redom. Usluge valjevske angio-sale do sada su koristila 34 pacijenta iz Kosovske Mitrovice, kod osmoro je izvršena ugradnja stentova, a značajan broj je kvalitetno dijagnostikovan za nastavak lečenja, odnosno za kardiohirurške zahvate u Kliničkom centru Srbije ili Institutu „Dedinje”. Mitrovčani su valjevsku angio-salu prepoznali kao punkt sa visokim referencama u šta su se u potpunosti uverili. Ovde su na intervenciju dovoženi pacijenti sa barikada, organizovanih tokom protesta zbog neprincipijelnog odnosa međunarodne zajednice prema statusu Kosova – objašnjava profesor Nedeljković, inače budući predsednik Udruženja hirurga Srbije, čija je ambicija da za svog mandata, pored Beograda kao centra, na prostoru države formira 10 podružnica sa angio-salama. Time bi, kaže, u takozvanoj tačkastoj formi, bili pokriveni svi krajevi i svetski standardi da mlađi pacijenti posle iznenadnog bola u grudima do angio-sale traba da stignu u roku od 90, odnosno starije osobe za 120 minuta. Podsetio je da su pacijenti iz ove grupe bolesti sve mlađi, kao i da nevolje i komplikacije mogu nenadano nastupiti u svakoj prilici, mestu i vremenu, od njive, fabrike, kancelarije tokom odmora ili vožnje. Objasnio je da je po sredi bitan posao i strategija, kako sa zdravstvene tako i kulturološke pozicije, uz podatak da smo po broju pacijenata sa srčanim oboljenjima i tegobama u Evropi odmah iza Rusije, kao i da smo nedavno to mesto „preuzeli” od Ukrajine. Glavni generatori za ovo neprijatno stanje su genetika i stres.

Na naše pitanje da li je angio-sala u Valjevu, posle skoro godinu dana asistencije stručnjaka iz Beograda, spremna da samostalno nastavi rad, profesor Nedeljković je kazao da je o tome još rano govoriti. Odnosno da će njihovo prisustvo i pomoć potrajati još neko vreme, preciznije dok grupa od šest mladih i izuzetno talentovanih lekara specijalizanata ne završi obuku u nekoliko prestižnih domaćih i inostranih klinika i instituta. Uveren je da će nakon toga u Valjevu imati jednu sasvim neobičnu i ekskluzivnu listu čekanja, gde će vrhunski stručnjaci za kardiologiju stati u red da bi sa zadovoljstvom uradili po nekoliko intervencija, od rutinskih do najkomplikovanijih.

U nameri da ovakav uspeh valjevskog pelcera za nastavak nastanka budućih angio-sala u Srbiji pripišemo njemu, kategorično je odbio. Uzvratio je da su on i njegove kolege iz Beograda bitno doprinele, ali bez volje, entuzijazma , brzog učenja domaćih kolega sa dr Irenom Matić i dr Jovanom Balinovcem na čelu, kao i bez visoko postavljenih meta od strane generalnog direktora Zdravstvenog centra dr Ilije Tripkovića, ova zvezda ne bi zasijala punim sjajem.

Budo Novović