Са барикада, у Хјустон на Колубари

Ваљево – Око 100 милиона динара уложених у отварање савремене ангио-сале, медицинског пункта за интервентне кардиолошке захвате при Здравственом центру у Ваљеву, за девет месеци рада показало се у потпуности оправданим и исплативим. Податак да је за ово време преко 140 живота спашено, реч је о пацијентима који су имали акутни инфаркт миокарда, потврђује наведену констатацију. Истовремено, поред грађана Ваљева, Лознице, Шапца и Ужица, услуге ваљевске ангио-сале користила су и 34 пацијента из северног подручја Косовске Митровице.

Професор др Милан Недељковић, један од водећих српских интервентних кардиолога који координира рад ангио-сале, у разговору за наш лист био је још конкретнији, наводећи да су, од отварања 20. децембра прошле године, у сали прегледана 764 пацијента, а код 309 уграђено 415 стентова. Посебно наглашава уградњу „специјалне арматуре”у артерије код 140 пацијента који су имали акутни инфаркт миокарда. Захваљујући томе што су на време стигли у Колубарски „Хјустон”, како је у међувремену названа ова савремена радионица за срце и крвне судове, они су избегли најгоре. У сали је до сада уграђено 27 песмејкера и обављено преко 300 катетеризација. Професор Недељковић каже да не само што је презадовољан, већ је и изненађен досадашњим учинком ангио-сале.

– Наведене бројке су респектибилне и за свако уважавање, али у исто време и велико охрабрење да се убрзано настави отварање оваквих пунктова у сваком округу и граду који има сто и више хиљада становника. Ваљево је пре рока положило испит са чистом десетком, а ускоро исту прилику треба да добију Ужице, Зајечар и Косовска Митровима и тако редом. Услуге ваљевске ангио-сале до сада су користила 34 пацијента из Косовске Митровице, код осморо је извршена уградња стентова, а значајан број је квалитетно дијагностикован за наставак лечења, односно за кардиохируршке захвате у Клиничком центру Србије или Институту „Дедиње”. Митровчани су ваљевску ангио-салу препознали као пункт са високим референцама у шта су се у потпуности уверили. Овде су на интервенцију довожени пацијенти са барикада, организованих током протеста због непринципијелног односа међународне заједнице према статусу Косова – објашњава професор Недељковић, иначе будући председник Удружења хирурга Србије, чија је амбиција да за свог мандата, поред Београда као центра, на простору државе формира 10 подружница са ангио-салама. Тиме би, каже, у такозваној тачкастој форми, били покривени сви крајеви и светски стандарди да млађи пацијенти после изненадног бола у грудима до ангио-сале траба да стигну у року од 90, односно старије особе за 120 минута. Подсетио је да су пацијенти из ове групе болести све млађи, као и да невоље и компликације могу ненадано наступити у свакој прилици, месту и времену, од њиве, фабрике, канцеларије током одмора или вожње. Објаснио је да је по среди битан посао и стратегија, како са здравствене тако и културолошке позиције, уз податак да смо по броју пацијената са срчаним обољењима и тегобама у Европи одмах иза Русије, као и да смо недавно то место „преузели” од Украјине. Главни генератори за ово непријатно стање су генетика и стрес.

На наше питање да ли је ангио-сала у Ваљеву, после скоро годину дана асистенције стручњака из Београда, спремна да самостално настави рад, професор Недељковић је казао да је о томе још рано говорити. Односно да ће њихово присуство и помоћ потрајати још неко време, прецизније док група од шест младих и изузетно талентованих лекара специјализаната не заврши обуку у неколико престижних домаћих и иностраних клиника и института. Уверен је да ће након тога у Ваљеву имати једну сасвим необичну и ексклузивну листу чекања, где ће врхунски стручњаци за кардиологију стати у ред да би са задовољством урадили по неколико интервенција, од рутинских до најкомпликованијих.

У намери да овакав успех ваљевског пелцера за наставак настанка будућих ангио-сала у Србији припишемо њему, категорично је одбио. Узвратио је да су он и његове колеге из Београда битно допринеле, али без воље, ентузијазма , брзог учења домаћих колега са др Иреном Матић и др Јованом Балиновцем на челу, као и без високо постављених мета од стране генералног директора Здравственог центра др Илије Трипковића, ова звезда не би засијала пуним сјајем.

Будо Нововић