Radnička klasa ide u raj

Kragujevac – Izložba vajara Mrđana Bajića, profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, otvorena preksinoć u Galeriji „Rima”, privukla je veliki broj posetilaca, a skulptura „Radnička klasa ide u raj”, kao njen središni segment, isprovocirala je žitelje „srpskog Detroita”, naterala da se podsete kako je bilo nekad i zapitaju može li „Fijat”, taj mastodont zapadnog kapitalizma, ponovo da probudi nadu u „proleterima” koje je desetogodišnja tranzicija dobrano gurnula u očaj.

Zbog svojih dimenzija, skulptura je izložena ispred galerije, u ulici Branka Radičevića, u srcu Kragujevca. „Fića” nosi veliki „sanduk za selidbu”, a jedan prolaznik se čudi i kaže: „Ma, ovo je nemoguće, to je mali auto“. „Jeste mali, ali ko je znao mogao je sa ženskom u 39 položaja”, dobacuje drugi.

Mrđanu Bajiću su zanimljivi ovakvi komentari. Ima, kaže, potrebu za komunikacijom sa širim krugom ljudi. „Oni koji profesionalno posećuje galerije, taj krug je zatvoren, umoran, trom i dosadan.”

– Svi smo mi deo izneverene radničke klase. Imali smo fabriku koja je funkcionisala, kojom nismo znali ekonomski da gospodarimo, jer su nas zanimale velike ideje, „velike Srbije”, velike... I sada to više nije „Zastava“, nego „Fijat“. Znači, vraćeno je tamo gde jeste, sa dobrom nadom da će drugi umeti da gospodare nama onako kako mi sami nismo uspeli sa sobom – kaže Bajić za naš list.

Ova skulptura trebalo je da bude izložena u Torinu 2008. godine. Nije došlo do toga, „fića“ je morao biti zamenjen „biciklima Vitorija de Sike“, kaže profesor Bajić.

Izložbu našeg priznatog vajara u Kragujevcu otvorila je istoričarka umetnosti Lidija Merenik, profesorka na Odeljenju za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. „Verovatno da od Kragujevca nema boljeg mesta da se realizuje drugi giganto-asamblaž iz serije ’Radnička klasa putuje u raj’”, navodi ona u tekstu „Nove skulptotekture Mrđana Bajića“.

Posle sažetog opisa nastanka i razvoja „italijanskog posleratnog čuda ekonomičnosti”, profesorka Merenik kaže:

„Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje. Kupovina fiće je šezdesetih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici... Kada se zapitam šta to u kutijama stoički tegli Mrđanov fića, znam da tegli sve nade i sreću oslobođenog naroda potrošača, optimizam socijalističke zajednice, dečju radost, vreme kada on, težački fića, nije dozvolio ni da pomislite kako bi moglo da izgleda buđenje iz tog umilnog sna.”

Iako se „sadržaj” skulpture „Radnička klasa ide u raj“ može smestiti i u političko-socijalni kontekst sa različitim vremenskim determinantama, Bajić kaže da kao umetnik „ne nudi rešenja“, i da ga zanima „plastičko jedinstvo medija“ kojim se bavi, odnosno „zavođenje formom“.

– Sve je negde ukršteno. Bolna mesta naše zajedničke memorije ukrštena su sa jednim ličnim uglom. Govorimo o vremenu koje je prošlo i društvu koje je bar deklarativno nudilo besplatno obrazovanje za sve, zdravstveno osiguranje za sve, „fiću” za sve... Ukrštajući to i ovo vreme dobijamo jedan zavežljaj, zavežljaj problema nastalih zbog potrebe za velikim idejama, emocijama, rečima. Male stvari se uvek smiču u takvim naletima... To ja govorim, ali skulptura je samo skulptura – tvrdi naš sagovornik.

Osim skulpture, Bajić je Kragujevčanima „ponudio” i 15 radova na papiru, različite tehnike, a njegova izložba u Galeriji „Rima“ biće otvorena do 7. oktobra.

Brane Kartalović