Trenutak za odlučnost...

Više nije smešno. Pokušaj predstavnika srpske (više)partijske elite da nas uvere da ne mogu da se dogovore oko vlade više ne pije vodu. Dogovor očigledno postoji i dosledno se ostvaruje: dogovor o zajedničkoj prodaji magle narodu, dogovor u kome su partijski interesi iznad interesa ekonomije, pravde, prava, obrazovanja, razuma i svega što čini život građana; dogovor o tome da se ne poštuju glasovi birača, da se ne poštuju zakoni i toliko očekivani novi Ustav. Sprovodi se dogovor o razaranju i ponižavanju institucija: nema Skupštine, nema Ustavnog suda, nema rezultata izbora, nema javnog servisa, nema ubica Ćuruvije, nema ubica dvojice vojnika.... Zaustavljeno je vreme, Srbija stoji dok svet tutnji oko nas. Srbija stoji, čeka i nada se novom dokazu svetske zavere i nepravde, jer će nas to opravdati za sve što nismo sposobni da odlučimo i učinimo.

Bilo je smešno dok se licitiralo principima od šestog unazad do nultog, pa se iznenada sa tim prestalo. Bilo je smešno jer je jedan od navodno dogovorenih principa bio saradnja sa sudom u Hagu, dogovor sa onima koji tri godine opstruiraju ovu saradnju. Bilo je smešno jer je drugi od dogovorenih principa bio jasna evropska orijentacija Srbije, opet sa onima koji su svojim (ne)činjenjem zaustavili proces pridruživanja. Bilo je smešno jer su vodeće političke ličnosti javno iskazivale svoja temeljno antievropska i nedemokratska uverenja i svoje zapravo nepristojno nepoznavanje osnovnih političkih principa. Meni je posebno "draga" izjava da se mora izbeći situacija u kojoj bi vlada na sledećim izborima imala dva kandidata za predsednika Srbije! Vlada? Gde i od kada vlada ima predsedničke kandidate? Osim toga, dva kandidata na izborima su zaista nezgodna pojava...

Prestalo je da bude smešno kad se ozbiljno razgovaralo o tome koje ministarstvo da se dodeli sadašnjem ministru koji toleriše i oprašta kada se "kraducka", kada drugi ministar ne trepne i kaže – "uredba možda nije po ustavu i zakonu, ali šta biste vi uradili?".

Prestalo je da bude smešno kada je objavljen naš najviši državni i nacionalni interes da "propadne Ahtisarijev plan". Dakle, naš najviši državni i nacionalni interes nije da zadržimo mlade u zemlji, da im obezbedimo obrazovanje koje se ne kupuje od profesora prava nego se stiče učenjem, naš najviši nacionalni interes nisu investicije koje će obezbediti posao, prihod, spokojan život. Prestalo je da bude smešno kada se ispostavilo da su Rumuni kupili Bor, ali nemaju da plate, kada mi je nekoliko malih preduzetnika, štampara, kozmetičarki, krojača, reklo da i njihovi poslovi stoje jer ljudi čekaju da se formira vlada kao znak minimalne sigurnosti u funkcionisanju sistema. Prestalo je da bude smešno kada u poslednjih mesec dana dvoje ljudi umre tokom štrajka glađu.

Trenutak je za političku odlučnost, za hrabrost, za istinu, za rizik kao investiciju za budućnost. Trenutak je da se razbije žabokrečina u kojoj se Srbija davi.

A to više nije ni smešno.