Valjevo zove školarce

Valjevo – Po kalendaru 1. oktobra počinje zamah đačkih ekskurzija u Srbiji, što kod roditelja i nastavnika nameće dilemu šta deci pokazati i kako novac predviđen za putovanja najbolje iskoristiti. Valjevci imaju recept i za to. Pozivaju ih u svoj grad.

Naime, posle višegodišnje pauze, Narodni muzej je ponovo dobio na gazdovanje znamenitu Brankovinu. On objašnjava da je Brankovina, rodno mesto Nenadovića i pesnikinje Desanke Maksimović, još od 1984. godine, kada je u njoj otvoren muzej školstva 19. veka, bila mesto masovnih poseta, i to pre svega đačkih ekskurzija.

– Brankovina je zapravo muzej na otvorenom sa najrazličitijim i retkim sadržajima. U kompleksu se nalaze dve stare škole u kojima su učili prota Mateja Nenadović i Desanka Maksimović, a u sastavu njega je i veći broj sobrašica i vajata, dok se u crkvenoj porti nalaze grobovi svih Nenadovića, od prote preko Jakova do Ljubomira Nenadovića, ličnosti koje su postavljale temelje savremene srpske države. Pod stoletnim lipama je i večito počivalište velike pesnikinje. Sigurno da će novi magnet za đačke ekskurzije biti potpuno preuređena i osavremenjena muzejska postavka o životu i delu jedne od najvećih srpskih pesnikinja Desanke Maksimović. Postavka je smeštena u školi u kojoj je učila, gde je inače i do sada bila, ali uz nove eksponate i primenu najviših standarda za vizuelni i audio doživljaj. Tako će, pored ostalog, posetioci moći da čuju kako je pesnikinja govorila svoje stihove, ali i da zavire u kutak u kojem su nastajale antologijske pesme – objašnjava dr Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja u Valjevu, uz napomenu da posetioci u muzeju neće videti Desankin pisaći sto, jer ga ona nikada nije ni koristila, već je, ušuškana jastucima, na krilo stavljala posebnu daščicu i preko nje papir za pisanje a povremeno i pisaću mašinu.

Zbog ove postavke i njene specifičnosti, ubeđen je naš sagovornik, u Brankovinu će dolaziti posetioci i, naravno, đačke ekskurzije ne samo iz zemalja u okruženju već i iz Evrope. Iako zvanično još nije otvoren, očekuje se za desetak dana, novu postavku je u međuvremenu, gurajući se sa majstorima, videlo više od hiljadu školaraca i njihovih nastavnika. Krivošejev dodaje da je posle Tršića, Sirogojna, Gamzigrada i Oplenca kompleks u Brankovini peta najveća kulturno-istorijska destinacija na otvorenom u Srbiji.

– Apsolutni sam protivnik da učenici osnovnih škola idu bilo gde van Srbije, i to ne samo zbog eventualnih rizika koji prate ekskurzije tog uzrasta i što izlažu roditelje velikom trošku, već zato što prvo treba da upoznaju kulturne, istorijske i druge vrednosti svoje zemlje. Zdrava baza se stvara u svojoj zemlji a tek posle određenog odrastanja i učenja ti mladi ljudi će biti sposobni da prave razliku i poređenja sa drugima – veli Krivošejev, dodajući da, pored Brankovine, valjevski kraj ima jedan od najprestižnijih muzeja u Srbiji, izuzetno očuvanu staru gradsku čaršiju, više drevnih manastira, kao i niz drugih sadržaja, da u potpunosti može biti ispunjena jedna đačka ekskurzija.

Primera radi, u prošloj godini Brankovinu je posetilo više od 25.000 gostiju, uglavnom učenika, a ako se ovoj brojci doda i preko 20.000 prodatih karata u Narodnom muzeju, jasno je da se radi o potencijalu na koji treba ozbiljno računati. Međutim, kada je u pitanju Brankovina, kaže naš sagovornik, njen ozbiljniji razvojni zamah i dalje koči nepostojanje urbanističkog plana zbog čega nije moguće u ovom zaštićenom kompleksu bilo šta ozbiljnije uraditi. Pre svega kada su u pitanju smeštajni kapaciteti i drugi sadržaji koji su sastavni deo svake turističke destinacije.