Ваљево зове школарце

Ваљево – По календару 1. октобра почиње замах ђачких екскурзија у Србији, што код родитеља и наставника намеће дилему шта деци показати и како новац предвиђен за путовања најбоље искористити. Ваљевци имају рецепт и за то. Позивају их у свој град.

Наиме, после вишегодишње паузе, Народни музеј је поново добио на газдовање знамениту Бранковину. Он објашњава да је Бранковина, родно место Ненадовића и песникиње Десанке Максимовић, још од 1984. године, када је у њој отворен музеј школства 19. века, била место масовних посета, и то пре свега ђачких екскурзија.

– Бранковина је заправо музеј на отвореном са најразличитијим и ретким садржајима. У комплексу се налазе две старе школе у којима су учили прота Матеја Ненадовић и Десанка Максимовић, а у саставу њега је и већи број собрашица и вајата, док се у црквеној порти налазе гробови свих Ненадовића, од проте преко Јакова до Љубомира Ненадовића, личности које су постављале темеље савремене српске државе. Под столетним липама је и вечито почивалиште велике песникиње. Сигурно да ће нови магнет за ђачке екскурзије бити потпуно преуређена и осавремењена музејска поставка о животу и делу једне од највећих српских песникиња Десанке Максимовић. Поставка је смештена у школи у којој је учила, где је иначе и до сада била, али уз нове експонате и примену највиших стандарда за визуелни и аудио доживљај. Тако ће, поред осталог, посетиоци моћи да чују како је песникиња говорила своје стихове, али и да завире у кутак у којем су настајале антологијске песме – објашњава др Владимир Кривошејев, директор Народног музеја у Ваљеву, уз напомену да посетиоци у музеју неће видети Десанкин писаћи сто, јер га она никада није ни користила, већ је, ушушкана јастуцима, на крило стављала посебну дашчицу и преко ње папир за писање а повремено и писаћу машину.

Због ове поставке и њене специфичности, убеђен је наш саговорник, у Бранковину ће долазити посетиоци и, наравно, ђачке екскурзије не само из земаља у окружењу већ и из Европе. Иако званично још није отворен, очекује се за десетак дана, нову поставку је у међувремену, гурајући се са мајсторима, видело више од хиљаду школараца и њихових наставника. Кривошејев додаје да је после Тршића, Сирогојна, Гамзиграда и Опленца комплекс у Бранковини пета највећа културно-историјска дестинација на отвореном у Србији.

– Апсолутни сам противник да ученици основних школа иду било где ван Србије, и то не само због евентуалних ризика који прате екскурзије тог узраста и што излажу родитеље великом трошку, већ зато што прво треба да упознају културне, историјске и друге вредности своје земље. Здрава база се ствара у својој земљи а тек после одређеног одрастања и учења ти млади људи ће бити способни да праве разлику и поређења са другима – вели Кривошејев, додајући да, поред Бранковине, ваљевски крај има један од најпрестижнијих музеја у Србији, изузетно очувану стару градску чаршију, више древних манастира, као и низ других садржаја, да у потпуности може бити испуњена једна ђачка екскурзија.

Примера ради, у прошлој години Бранковину је посетило више од 25.000 гостију, углавном ученика, а ако се овој бројци дода и преко 20.000 продатих карата у Народном музеју, јасно је да се ради о потенцијалу на који треба озбиљно рачунати. Међутим, када је у питању Бранковина, каже наш саговорник, њен озбиљнији развојни замах и даље кочи непостојање урбанистичког плана због чега није могуће у овом заштићеном комплексу било шта озбиљније урадити. Пре свега када су у питању смештајни капацитети и други садржаји који су саставни део сваке туристичке дестинације.