Država privredi vraća 4,5 milijardi dinara

Vlada Republike Srbije će u narednih desetak dana usvojiti uredbu kojom se rokovi plaćanja ograničavaju na 60 dana, najavio je juče za „Politiku” Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Time će republički organi privredi vratiti dug od 4,5 milijardi dinara. Ovako brza reakcija države nema nikakve veze sa najavom Unije poslodavaca da će bojkotovati plaćanje PDV-a, jer nadležni ne izlaze u susret njihovim zahtevima, objašnjava naš sagovornik.

– Ova uredba nije rezultat pritiska, već je to normalan sled događaja, reč je o meri koju smo najavljivali poslednjih nekoliko meseci i koja predstavlja usklađivanje domaće sa evropskom regulativom – objašnjava naš sagovornik.

Tokom krize privrednici su nebrojano puta ponovili kako ih muči nelikvidnost, a da je u situaciji kada svako svakom duguje država kolovođa u tom vrzinom dužničkom kolu. Zbog toga su predstavnici raznih udruženja nekoliko puta isticali da prilikom rešavanja ovog problema država mora da počne od svog dvorišta. Ograničavanje rokova plaćanja našlo se gotovo na svakom od antikriznih predloga koji su u poslednjih nekoliko godina iz raznih udruženja privrednika stizali u Nemanjinu ulicu. Stručnjaci Ministarstva finansija napravili su analizu državnih dugovanja privredi i, prema rečima Dušana Nikezića, ne može se reći da je država kolovođa u dužničkom kolu. On navodi primer republičkih javnih preduzeća čija su potraživanja čak četiri puta veća nego dugovanja.

– Prema našim podacima, privreda i stanovništvo javnim preduzećima duguju 120 milijardi dinara, dok javna preduzeća njima duguju 30 milijardi dinara. Zajedno sa predstavnicima privrede, moraćemo da nađemo način kako ćemo te dugove namiriti – kaže Nikezić.

Zbog toga će se uredba o ograničenju rokova plaćanja budžetskih korisnika prema privredi na 60 dana odnositi samo na republičke organe, odnosno centralnu kasu.

– Reč je o dugovanjima od 4,5 milijardi dinara. To je, dakle, novac koji će republički organi vratiti privredi. Iz ugla budžeta, to nije nikakav dodatni trošak – ističe naš sagovornik.

– Pogotovo što iznos od 4,5 milijardi dinara predstavlja 0,15 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao privreda stvorimo za godinu dana – dodaje.

– Uredba će predviđati i sankcije za republičke organe koji u predviđenom roku ne budu izmirili svoje obaveze. Jer, bez kazni takva odluka države ne bi imala nikakvog smisla – kaže Nikezić.

I profesor Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića, smatra da će donošenje ove uredbe biti samo prvi korak u rešavanju problema nelikvidnosti. Nakon toga taj rok će postepeno morati da se primeni i na javna preduzeća.

– To znači da će država raščišćavanje početi iz svoje kuće, jer se odnekud mora početi. Onda će ista pravila ponašanja morati da se uvedu i na javna preduzeća, koja su mnogo veći poverioci nego dužnici. Na kraju, to će se primeniti i na privatni sektor. Jer, neplaćanje jeste ogroman problem, ali se ne manifestuje kod svih isto. Odnosno, mala i srednja preduzeća zbog toga imaju veće probleme neko veliki sistemi – ocenjuje Bajec.