Raščerečeni u "Čerencu"

VRANjE – Već četiri godine bez vode, struje, kanalizacije i drugih "civilizacijskih tekovina", više od stotinu "Jumkovih" radnika u 40 stanova, u naselju "Čerenac", živi  kao najgori društveni talog. Kucali su na mnoga vrata i niko nije mogao da im pomogne ili pak pokaže izlaz iz ćorsokaka u koji su zapali kad i njihova firma, nekada moćna tekstilna imperija na prostorima bivše Jugoslavije.

Stvarnost je stravična, tako da mnogo toga podseća na scene iz filmova strave i užasa. Prosto je nemoguće opisati u kakvim uslovima živi više od stotinu radnika "Jumka" i tridesetak "padobranaca" sa strane. To treba videti, doživeti, čuti, osetiti. Savremena arhitektonska rešenja su postala sramota i ruglo jer novoizgrađene stambene zgrade nisu priključene na električnu, vodovodnu i kanalizacionu mrežu tako da u stanovima nema struje i vode. Ovde se živi kao pre sto i više godina uz petrolejke, "gasarčiće", sveće i kandila sa fitiljima  potopljenim u zejtin. U skoro svim stanovima potamneli zidovi kao u kovačnicama i kazandžijskim radnjama. Televizore, radio i sijalicu koja svetli  samo sanjaju, kažu, i smrad se sa svih strana oseća. Međutim, sada  je pritegla hladnoća te ga je manje u dvema zgradama sa po 25 stanova, a fekalije otiču tamo gde ne treba.

Inače, sve je oko "Jumkovog" naselja, koji Vranjanci zovu "Čerenac", počelo kada je jedan od direktora u jednoj od novoizgrađenih savremenih stambenih blokova kaparisao stan. Onda su preostalih 49 stanova, beskućnici, koji mesecima nisu plaćali gazdama kirije, osvojili na juriš. Naravno, tehnički nisu bili primljeni i bez priključaka na struju, vodu i kanalizaciju. Stvar se toliko zakomplikovala da niko za njih ne vidi rešenje.

Časlav Ristić, koji je više od 27 godina radio u "Jumku" na terasi svog stana cepa drva, kaže da nije imao kud. Jer, kad je ostao bez posla, para i parčeta hleba, gazda mu otkazao stan. Pošto nije platio kiriju za pola godine, za "za svaku sigurnost" gazda mu uzeo zamrzivač u zalog.

– Da budem iskren, kad razmislim dobro, šta će mi zamrzivač ovde, kad nema struje, a u njemu nema ni šta da čuvam. Preko leta radim fizičke poslove, a sad pola jedem – pola gladujem, kad ručam ne večeram, a kad večeram ne doručkujem, tihim glasom o svom bitisanju u ovom jedinstvenom naselju govori Ristić.

Tu odmah iznad Ristićeve terase pojavi se žena između gomile plastičnih flaša i balončića u kojima drži vodu za pranje, kuvanje i ko zna šta još. Gleda uokolo, čudno, odsutno i nezainteresovano. Pojavi se i kudrava dečja glavica, koja dva-tri puta stidljivo pogleda okolo naselja i nestade.

– Neće nas zavarati raznim pričama i obećanjima i tako iseliti iz stanova. Stalno prete da će nas izbaciti, da nije izvršen tehnički prijem zgrade, da ćemo bez vode, kanalizacije i struje biti ko zna do kada – veli Stanka Spasova koja je u "Jumku" provela 32 godine i čiji osmogodišnji sin Nikola sa njom živi u nemogućim uslovima, dok mnoga deca imaju kompjutere, DVD i ostalu tehniku, mali Nikola uči uz sveću i kandilo i za njega se dan završava sa zalaskom sunca, a počinje kad se razdani. – Nema šta da se čudite i gledate, svi smo redovni posetioci neuropsihijatra. O ostalim boleštinama i da ne govorim, veli Stanka.

Pojedine slike iz ovog naselja svakog, ko dođe sa strane, podsećaju na srednji vek,  jer je smeće razbacano svuda, a kanalizacija otiče svuda. Ispred zgrade imaju jednu zajedničku česmu koja im služi za pranje rublja, sudova i umivanje, zajednički poljski klozet i zajedničku muku: kako preživeti i dočekati ulazak u Evropu sa petrolejkama, svećama i kandilima.

Budimka Antić, Branislav Zlatković, Časlav Ristić, Stanka Spasova i njihove komšija preklinju rukovodstvo "Jumka" i  opštinare da razmrse nastalu situaciju.

– Moraćemo to da rešimo. Već sa izvođačem radova "Biničkom Moravom" i rukovodstvom "Jumka" tražimo rešenje, obećao je Miroljub Stojčić, predsednik opštine.

– Nemamo ništa sa tim dok ne izvršimo primopredaju sa "Biničkom Moravom" i poravnamo dugovanja, poručuju iz "Jumka".

Međutim, u međuvremenu je "Binička Morava" pala na kolena. Više joj se ne zna ni mesto boravka, ni sedište uprave, ni kome su i koliko dužni, ni da li šta rade, kao i mnogo toga.