Рашчеречени у "Черенцу"

ВРАЊЕ – Већ четири године без воде, струје, канализације и других "цивилизацијских тековина", више од стотину "Јумкових" радника у 40 станова, у насељу "Черенац", живи  као најгори друштвени талог. Куцали су на многа врата и нико није могао да им помогне или пак покаже излаз из ћорсокака у који су запали кад и њихова фирма, некада моћна текстилна империја на просторима бивше Југославије.

Стварност је стравична, тако да много тога подсећа на сцене из филмова страве и ужаса. Просто је немогуће описати у каквим условима живи више од стотину радника "Јумка" и тридесетак "падобранаца" са стране. То треба видети, доживети, чути, осетити. Савремена архитектонска решења су постала срамота и ругло јер новоизграђене стамбене зграде нису прикључене на електричну, водоводну и канализациону мрежу тако да у становима нема струје и воде. Овде се живи као пре сто и више година уз петролејке, "гасарчиће", свеће и кандила са фитиљима  потопљеним у зејтин. У скоро свим становима потамнели зидови као у ковачницама и казанџијским радњама. Телевизоре, радио и сијалицу која светли  само сањају, кажу, и смрад се са свих страна осећа. Међутим, сада  је притегла хладноћа те га је мање у двема зградама са по 25 станова, а фекалије отичу тамо где не треба.

Иначе, све је око "Јумковог" насеља, који Врањанци зову "Черенац", почело када је један од директора у једној од новоизграђених савремених стамбених блокова капарисао стан. Онда су преосталих 49 станова, бескућници, који месецима нису плаћали газдама кирије, освојили на јуриш. Наравно, технички нису били примљени и без прикључака на струју, воду и канализацију. Ствар се толико закомпликовала да нико за њих не види решење.

Часлав Ристић, који је више од 27 година радио у "Јумку" на тераси свог стана цепа дрва, каже да није имао куд. Јер, кад је остао без посла, пара и парчета хлеба, газда му отказао стан. Пошто није платио кирију за пола године, за "за сваку сигурност" газда му узео замрзивач у залог.

– Да будем искрен, кад размислим добро, шта ће ми замрзивач овде, кад нема струје, а у њему нема ни шта да чувам. Преко лета радим физичке послове, а сад пола једем – пола гладујем, кад ручам не вечерам, а кад вечерам не доручкујем, тихим гласом о свом битисању у овом јединственом насељу говори Ристић.

Ту одмах изнад Ристићеве терасе појави се жена између гомиле пластичних флаша и балончића у којима држи воду за прање, кување и ко зна шта још. Гледа уоколо, чудно, одсутно и незаинтересовано. Појави се и кудрава дечја главица, која два-три пута стидљиво погледа около насеља и нестаде.

– Неће нас заварати разним причама и обећањима и тако иселити из станова. Стално прете да ће нас избацити, да није извршен технички пријем зграде, да ћемо без воде, канализације и струје бити ко зна до када – вели Станка Спасова која је у "Јумку" провела 32 године и чији осмогодишњи син Никола са њом живи у немогућим условима, док многа деца имају компјутере, ДВД и осталу технику, мали Никола учи уз свећу и кандило и за њега се дан завршава са заласком сунца, а почиње кад се раздани. – Нема шта да се чудите и гледате, сви смо редовни посетиоци неуропсихијатра. О осталим болештинама и да не говорим, вели Станка.

Поједине слике из овог насеља сваког, ко дође са стране, подсећају на средњи век,  јер је смеће разбацано свуда, а канализација отиче свуда. Испред зграде имају једну заједничку чесму која им служи за прање рубља, судова и умивање, заједнички пољски клозет и заједничку муку: како преживети и дочекати улазак у Европу са петролејкама, свећама и кандилима.

Будимка Антић, Бранислав Златковић, Часлав Ристић, Станка Спасова и њихове комшија преклињу руководство "Јумка" и  општинаре да размрсе насталу ситуацију.

– Мораћемо то да решимо. Већ са извођачем радова "Биничком Моравом" и руководством "Јумка" тражимо решење, обећао је Мирољуб Стојчић, председник општине.

– Немамо ништа са тим док не извршимо примопредају са "Биничком Моравом" и поравнамо дуговања, поручују из "Јумка".

Међутим, у међувремену је "Биничка Морава" пала на колена. Више јој се не зна ни место боравка, ни седиште управе, ни коме су и колико дужни, ни да ли шта раде, као и много тога.