Za iskusne i bogate

Kao proizvod za masovnu potrošnju film je otišao u istoriju prošle godine: fotografija je postala zavisna od kompjutera, pa su i fotoaparati, prešavši na binarne piksele, umesto emulzije i hemije, počeli da prate svakodnevni napredak tehnologije čipova.

I u digitalnoj fotografiji primat je zadržao Daleki istok, a ponuda je velika i za svačije sklonosti i džep: digitalci se mogu kupiti za manje od sto pa do nekoliko hiljada evra.

Kako se u ovome snašao čuveni evropski proizvođač najčuvenijeg fotoaparata 20. veka – legendarne "lajke", koja je bila alat najslavnijih fotografa poput Anrija Kartije-Bresona, Roberta Kape, Iva Arnolda i drugih, s kojim su snimljene najupečatljivije fotografije epohe: portreti Gandija, Pikasa, Merilin Monro, prizori iskrcavanja u Normandiji, kineske revolucije…

Izgubljen korak

Iako digitalne aparate za masovnu potrošnju, u saradnji najpre sa "Minoltom", a potom sa "Panasonikom", proizvodi još od 1999, "Lajka" je izgubila korak s velikim japanskim konkurentima. U kategoriji profesionalnih, glavni proizvod joj je ostala M serija koja se pojavila još 1954, a poslednji model M-7, lansiran 2003, prvi put je uneo elektroniku u kombinaciji sa tradicionalno izvrsnom mehanikom.

"Jednooke" "lajke" pravljene u partnerstvu s Japancima nisu se proslavile: glavni alat profesionalaca postali su oni iz "Nikona" i "Kanona" nudeći, uz pouzdanost, visok stepen automatizacije: kraći put od škljocanja do uredničkog stola. "Lajke" su postale kolekcionarska vrednost.

Kompanija je počela da gomila gubitke: devet miliona evra prošle godine, pa je doveden američki menadžer. Rezultat: na minuloj Foto-kini, glavnom svetskom sajmu fotografske tehnike u Kelnu, premijerno je prikazana "lajka M-8", sa ambicijom da objedini šarm starog sveta s tehnologijom novog, da u digitalnu fotografiju unese – tradiciju.

"Lajka M1" je 1924. bila prvi praktični fotoaparat koji je uspostavio 35-milimetarski standard filma i stekao masovnu popularnost, zahvaljujući izvrsnim mehaničkim odlikama i odličnim (izmenjivim) objektivima. Kvalitativni skok potom je doneo pomenuti model M3 iz 1954, uvođenjem bajonet sistema, ali zadržavajući jednostavan i, nadasve, pouzdan dizajn (u upotrebi je veliki broj primeraka ovog modela koji je nadograđen tek 1967 – proizvedeno je ukupno 200.000 komada), uz maksimalnu fleksibilnost i objektive čija oštrina do danas nije nadmašena.

Pohvale i zamerke

"Lajka M8" je dočekana s velikom radoznalošću, kao fotoaparat koji se po mnogo čemu izdvojio iz mnoštva "kompjutera za škljocanje". Zadržala je gotovo isti dizajn u odnosu na M-7 (i prvobitnu M-3). Da je digitalna, dokaz je samo ekran od 2,5 inča na leđima i odsustvo ručice za premotavanje.

Od mnoštva dugmića koji na drugim aparatima omogućuju prečice i gotove programe za snimanje pejzaža, portreta, sporta, cveća i sličnog, ni traga. Automatike gotovo da nema: sve je u rukama fotografa: od izoštravanja kroz tradicionalni okular sa duplom slikom, do podešavanja brzine.

Senzor od 10,3 megapiksela – ne najveći na tržištu – proizvodi "Kodak". Pošto je manji od filmskog kvadrata, objektivi (mogu se koristiti svi proizvedeni posle 1954) menjaju žižnu daljinu faktorom 1,33: na primer, onaj od 28 milimetara se pretvara u 35 milimetara i tako redom. Brzina okidanja je impresivna, prvi utisci o kvalitetu slike bili su pohvalni, ali…

Pokazalo se da su konstruktori bili u žurbi: počele su da pristižu žalbe na veliku osetljivost na boje iz infracrvenog spektra i njihovo neprecizno reprodukovanje, lošu oštrinu na motivima sa jakim pozadinskim svetlom, neadekvatno balansiranje bele boje…

Iz kompanije su odmah izdali saopštenje da je uzrok identifikovan i greške uklonjene. Već prodati fotoaparati se naknadno servisiraju, a sve što silazi sa trake posle 27. novembra je, kako su poručili, bez greške.