Gejts za promene

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 18. decembra – Na čelu Pentagona od danas je Robert Gejts (63). Njegovo stupanje na novu dužnost propraćeno je ovde velikim očekivanjima: da kao obaveštajni veteran otkrije rešenje za sada najveću tajnu – kako da Amerikanci nađu rešenje, uopšte ili bar za sebe, u košmarnom Iraku.

Polaganjem zakletve u Beloj kući, Gejts je i zvanično preuzeo kormilo u Ministarstvu odbrane, dodeljeno mu posle nedavne, u dobroj meri iznuđene, ostavke Donalda Ramsfelda (74).

Smena je izvedena usred najmasivnijih i najdužih invazionih operacija jedine supersile posle hladnog rata – u Iraku i Avganistanu. "Tim koji pobeđuje, ne menja se", poslovica je koja važi i ovde, pa se kadrovski rez na vrhu Pentagona tumači kao posledica činjenice da je bila neophodna promena u timu koji – ne pobeđuje.

Vladajuća Republikanska partija je na izborima izgubila, koji su bili i neka vrsta referenduma o iračkom ratu – prevlast u parlamentu, a na frontovima se uvećavaju američke žrtve i ukupna iskušenja. "Ne pobeđujemo u Iraku" – konstatovao je Gejts, prilikom preslišavanja pred senatorima koji su potom gotovo jednoglasno podržali njegovu nominaciju.

Ocenom da Amerikanci ne pobeđuju na najvećem frontu, on je zauzeo poziciju suprotnu onoj s koje nastupa predsednik Džordž Buš, uporno ponavljajući da ovdašnje trupe tamo pobeđuju. Javni raskol u viđenjima opstaje.

Javnost s povećanom znatiželjom iščekuje rasplet te nesaglasnosti između vrhovnog komandanta i ministra vojnog. Ponajviše zato što su obojica a i svi drugi nadležni zatražili da je za zaustavljanje nepovoljnih tokova u Iraku neophodno "nacionalno jedinstvo u SAD", što podrazumeva i sinhronizaciju visokih funkcionera. Radoznalost rasplamsavaju i "personalizovane okolnosti": lično je šef Bele kuće predložio da kormilo Pentagona preuzme Gejts, čovek koji važi za prijatelja predsedničke porodice i koji je u mandatu Džordža Buša starijeg bio šef CIA (1991–1993).

Do ministarske nominacije, Gejts je bio član dvostranačke Studijske grupe za Irak, koja je nedavno Bušu ponudila "grube činjenice i promene kursa". Uz ostalo – da je situacija na tom bojištu "loša i da se pogoršava", pa da treba zatražiti pomoć od sadašnjih "neprijatelja", Irana i Sirije, da postepeno povlači borbenu glavninu trupa, a da teret prebacuje na iračke snage uz upozorenje vladi u Bagdadu da će joj Vašington skresati podršku ako ne bude dovoljno energična u borbi protiv gerilaca i u naporima za uspostavljanje nacionalnog jedinstva u zemlji.

Od apela za izgradnju "jedinstva" zasad je malo vajde. Nema ga ni u Iraku ni u SAD. Tamo besne međuverski i međuetnički sukobi, a ovde nema saglasnosti šta i kako da se menja u strateškom pristupu – povećati ili smanjiti trupe, uspostaviti ili ne dijalog s Teheranom i Damaskom, dati ili ne prioritet bezbednosti nad demokratizacijom…

Najveći stepen jedinstva postignut je u izjašnjavanju o Gejtsu (čije prezime, istovetno s Majkrosoftovim osnivačem, označava – kapije, ulaze, prolaze, pristupe). Senat mu je dao podršku, odnosom glasova 95:2, a i saveznička vlada u Bagdadu, kao i sam Buš, od njega očekuju "sveže ideje".

Gejts je postao neka vrsta simbola neophodnosti – strateške promene. Čini se, međutim, da iskušenja daleko prevazilaze moć svakog, pa i najpodržavanijeg, pojedinca.

Novi šef Pentagona se, doduše, vraća na teren koji je već iskusio. Kao saradnik ondašnjeg predsednika Buša, oca sadašnjeg lidera, bio je u strateškom timu za "Pustinjsku oluju" kojom su invazione trupe Sadama Huseina 1991. bile "oduvane" iz Kuvajta. Zapamćen je, pri tom, po preporuci da se – ne kreće u invaziju na Irak.

Njegove ranije kandidature za visoke funkcije osporavane su zbog spornih uloga u nekim tajnim kombinacijama, kao što je bila afera "Iran – kontra" koja je privremeno uzdrmala vlast predsednika Ronalda Regana. Gejts se iz državnih poslova povukao pre 13 godina, s mesta šefa CIA i sada se u njih vraća, napustivši mesto fakultetskog rektora u Teksasu, s višim položajem nego što je imao u mandatima pet predsednika kod kojih je ranije službovao.

Uz svu originalnost njegove karijere, posmatrači mu otkrivaju i jednu sličnost sa sadašnjom šefovicom diplomatije Kondolizom Rajs. Oboje su se naučno specijalizovali za ruska (sovjetska) pitanja, da bi potom političku praksu, kojom su se uzdigli do visokih funkcija, usavršavali u hladnom ratu.