Da ne bude opet sistem dobar, ali bušan

Povod za seriju priloga koju danas završavamo bila su hapšenja u aferi kupovine vakcina protiv svinjskog gripa. Rečeno je da je u ovoj nabavci država oštećena za milion i po evra. Slučaj je hteo da je posle toga uhašeno i nekoliko ljudi iz afere ,,Kolubara”, koji se terete za ogromne malverzacije u vezi sa ,,nabavkama usluga koje nisu obavljene”.

Nisu sve javne nabavke u Srbiji takve, ali utisak je na osnovu onoga što su naveli nadležni da država nema valjan mehanizam kontrole koji bi, koliko-toliko, bio pouzdan garant da do malverzacija i korupcije ne dolazi i na drugim mestima. Apsurd je u tome što se ovo konstatuje samo dve i po godine posle donošenja novog zakona o javnim nabavkama. Od predstavnika države smo, međutim, saznali da je u toku još jedna nova reforma ovog sistema koja će se zasnivati na dve glavne promene.

Prva je: centralizacija gotovo svih javnih nabavki. Ubuduće neće svako ministarstvo pojedinačno nabavljati robu za svoje potrebe nego će za sva ministarstva to činiti jedno centralno telo. Kažu da je samo ova metodološka promena Sloveniji donela uštedu od jedan odsto BDP-a. U našem slučaju, to je suma od nekoliko stotina miliona evra! Ova operacija treba da dovede do snižavanja cena nabavki, a možda i pada kvaliteta neke robe, ali u tome i jeste smisao ovih reformi. Država mora da bude jeftinija, a njeni službenici bi mogli da se voze skromnijim automobilima i da sede za jednostavnijim stolovima. To se može postići time što će jedno centralno telo domaćinski procenjivati šta je povoljnije za kupovinu. Pa i kad je kupovina stvarno potrebna. Centralno telo će biti i lakše kontrolisano jer Državna revizorska institucija i Budžetska inspekcija sada svakako nisu u stanju da pregledaju 150.000 kupoprodajnih ugovora godišnje.

Druga važna promena tiče se nove uloge portala javnih nabavki. Na portalu se i sada objavljuju mnoge narudžbine, ali zakonske promene koje bi trebalo da budu usvojene do kraja 2011. predviđaju obavezno objavljivanje svih narudžbina na ovom novom mediju. Naručioci do sada nisu imali ovu zakonsku obavezu ako je reč o takozvanim malim nabavkama (do tri miliona dinara) ili o onim hitnim (kad negde dođe do havarije). Problem je u tome što se za male i hitne nabavke u Srbiji iz budžeta (centralnog i lokalnih) izdvaja milijardu evra godišnje! Dakle, za deset godina isto toliko i milijardi. Ko ove nabavke kontroliše? I one su u nadležnosti budžetske inspekcije i državne revizorske institucije, ali koncept reformi koji je u pripremi podrazumeva da i hitne i male nabavke od 2012. idu na portal, samim tim i da budu javne. Što će reći i manje podložne korupciji.

Ko će se u tom nepreglednom mnoštvu informacija na portalu centralnog tela za javne nabavke snaći? U Ministarstvu finansija kažu da će svim registrovanim ponuđačima, u trenutku kad naručilac iznese svoju potrebu za nekom robom (uslugom) stizati elektronska informacija o tome. Pa će, recimo, sve građevinske firme, npr. njih stotinu, istovremeno dobiti informaciju o tenderu za izgradnju neke škole ili saobraćajnice. Tako bi svi zainteresovani mogli da se prijave, a naručiocima će biti sužene mogućnosti da se ,,ispod žita” s nekim nešto dogovaraju.

Važan deo ovih promena trebalo bi da bude i oštrije i efikasnije kažnjavanje prestupnika, jer blage i zakasnele kazne obesmišljavaju sankcije.

Ovako (u Ministarstvu finansija) zamišljen koncept reformi ohrabruje, na prvi pogled, ali videćemo kad izmene zakona budu usvojene i kad sistem počne da funkcioniše. Jer ne tako davne 2008–2009. imali smo reformu javnih nabavki pa se ispostavilo da je sistem ,,bušan” i da iz njega curi na sve strane iz državnih u privatne kase.