Građani glasaju za „Mesto koje volim”

U projektu obnove kulturno-istorijske baštine koji je Banka „Inteza” pokrenula u maju ove godine, pod nazivom „Mesto koje volim”, sa namerom da građani glasanjem izaberu značajna mesta u svojim sredinama koja zaslužuju restauraciju, upravo je za uži izbor odabrano deset lokaliteta. Reč je o: Gradskom kupalištu u Somboru, Starom kupatilu u Jošaničkoj banji kod Raške, Obeležju Narodne biblioteke srušene u bombardovanju 1941. godine na Kosančićevom vencu u Beogradu, Beogradskoj kapiji na Petrovaradinu u Novom Sadu, Konaku Narodnog muzeja u Vranju, Crkvi brvnari u selu Darosava kod Aranđelovca, jednoj rajačkoj pivnici kod Negotina, Sinagogi u Apatinu, OŠ u selu Čumić kod Kragujevca i o Bedemima tvrđave u Novom Pazaru. Ove lokalitete je kratkim video-zapisima juče u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu novinarima predstavila petočlana komisija, sa predsedavajućom Verom Pavlović-Lončarski, direktorkom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, na čelu. Na osnovu 1.290 predloga građana u prvoj fazi projekta, u izboru su učestvovali i članovi žirija: Irina Subotić, istoričarka umetnosti, Vladimir Arsenijević, pisac, Gorčin Stojanović, reditelj, i Maja Kolar, predstavnik „Inteze”, koja je između ostalog rekla:

– Pozivam građane da nastave da glasaju do 30. novembra. Do tada bi od deset ponuđenih predloga trebalo izabrati tri na osnovu glasova koji će do žirija stići putem specijalno dizajniranih dopisnica u ekspoziturama naše banke ili  mejlom na adresu info@ mestokojevolim.rs. U trećoj, poslednjoj, fazi tokom 2012. Banka Inteza će izdvojiti trideset miliona dinara za obnovu najmanje tri mesta koja budu osvojila najveći broj glasova.

Vera Pavlović-Lončarski je naglasila da je „baština zaveštanje prošlosti ostavljeno nama da je sačuvamo i predamo budućim generacijama. Građani koji su glasali izabrali su one građevine koje nisu glamurozne, već predstavljaju deo njihovih sećanja na određena mesta i gradove, govore o različitosti, burnim događajima na našim prostorima i čine lepotu naše zemlje. A mi smo vodili računa da bude izvodljivo obnoviti ih”. Gorčin Stojanović je dodao da je „podizanje svesti o lepoti važno, iako žive bedno ili teško, ljudi žele da nešto u njihovoj sredini bude lepo”. Pisac Arsenijević je istakao da „je sjajno što jedna velika korporacija stupa u direktan kontakt sa građanima, jer je poznato da se one obično ponašaju kao slon u prodavnici porcelana. Ovakve akcije su kapi u moru problema, ali je bitno da postoji impuls koji govori da su čuda moguća”.

B. Lijeskić