Saveznici

Većina Srba koji su napustili Kosovo posle juna 1999. otišla je svojom voljom.

Izgovorio je ovo treći čovek Stejt departmenta Nikolas Berns u razgovoru sa kongresmenima u spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma, a na istom mestu rečene su još neke stvari koje bi, da su došle iz Beograda na primer, bile nazvane rasističkim i nacionalističkim ili bar politički nekorektnim.

"Ovo je još jedan primer da su Sjedinjene Države predvodnik u stvaranju većinske muslimanske zemlje u samom srcu Evrope. To treba da primete i odgovorne vođe islamskih vlada, kao u Indoneziji, ali i džihadisti svih boja i nijansi." (Tom Lantoš, kongresmen)

"Srpska vlada je donela političku odluku da ne učestvuje (u pregovorima o statusu) i to su oni jasno rekli... Oni su iz korena odbacili taj proces... (Kosovski Srbi) frustrirani što ih je Beograd držao van pregovora." (Nikolas Berns)

Ako ovakve izjave stižu od predstavnika vodeće demokratske sile na svetu, zar je čudno što Srbija ima više razumevanja za poruke iz Moskve? Jer, ono što govore ruski zvaničnici zvuči kao odbrana demokratije, istine i prava. I prava na pomirenje. Kojeg neće biti ako se Srbiji na silu oduzme deo teritorije, a još nekoliko stotina hiljada ljudi napusti Kosovo i Metohiju "svojom voljom".

Ima onih koji kažu da Rusija nikad neće uložiti veto, da je Srbija nebitna u odnosu na strateške interese Moskve prema Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji, da Kremlj u stvari ne želi dobro Srbima...

Možda se odgovor na pitanje o ruskom interesu na Kosovu može naći u Pregledu spoljne politike, nedavno objavljenom dokumentu ministarstva spoljnih poslova u Moskvi. U njemu se navodi da bi nametanje rešenja izazvalo trajni sukob u Evropi koji bi mogao da se poredi sa palestinsko-izraelskim konfliktom. Mesto Srbije je u Evropskoj uniji, s tim se i Rusija slaže, i zato se srpska diplomatija sada mora usredsrediti na Brisel.

Ni Vašington verovatno neće priznati eventualnu deklaraciju Prištine o nezavisnosti ako je ne bude prihvatila EU, što zna i glavni urednik "Koha ditore" Agron Bajrami, koji kaže da je "posle SAD red da Evropska unija jasno podrži nezavisnost ili će u suprotnom Beograd i Rusija brzo zakomplikovati taj proces".

EU je sada podeljena, pa je zbog toga pitanje Kosova skinuto sa dnevnog reda sastanka ministara spoljnih poslova zakazanog za ponedeljak. Sledeći sastanak biće u maju. To, tvrde u Briselu, znači da nemački ministar Frank Valter Štajnmajer i "glavni diplomata EU" Havijer Solana neće moći da kažu Sergeju Lavrovu, s kojim se takođe sastaju u ponedeljak, da Unija podržava plan Martija Ahtisarija.