Mudriji popušta

Mi nećemo što „oni” hoće:nezavisno Kosovo - sa vladom na čijem je čelu čovek, odgovoran za ubistva, nasilje, egzodus i nestanak oko dve hiljade Srba; koji nije garant da će u južnoj pokrajini jednom da zavlada mir i budu jednaki uslovi za Albance i Srbe. Oni, za uzvrat, neće ono što mi želimo: da u skladu sa Rezolucijom UN 1244 Kosovo ostane deo Srbije, sa većim stepenom autonomije.

Pregovara se o tehničkim detaljima koji bi mogli da bar malo unaprede saradnju i utru put ka razgovorima o krupnijim pitanjima. Pregovori se često prekidaju, a u međuvremenu napetost traje i razvija se u pravcu težih sukoba. Dobila je nov povod i izgled: barikade na graničnim prelazima Brnjak i Jarinje, koje snage Kfora uklanjaju.

Mirovna misija UN, sa naoružanim snagama Kfora, davno je izgubila status objektivnog posmatrača – posrednika i postala pokroviteljnove vlasti. Na njihove oči, u njihovom prisustvu, počinjeno je na desetine novih ubistava Srba, nasilje je nastavljeno, nesigurnost je porasla, što je zaustavilo povratak na Kosovo. Uslov „standardi pre statusa”, lansiran u vreme Marti Ahtisarija, niko ne pominje: zaboravljen je i napušten.

Stara mudrost savetuje: ,,Pametniji popušta”! Očigledno, za pregovaračkim stolom takvi ne sede: to su nepomirljivi suparnici, s nalogom svog vrha da ne popuste ni za dlaku! U takvim okolnostima pregovaraće se dugo, bez izgleda da će se ikad postići rešenje.

Na stolu još nije bila nova varijanta, ponuda kakva se ne odbija:

1. Mirovne snage Kfora ostaju na Kosovu sve do prijema Srbije sa Kosovom u punopravno članstvo Evropske unije.

2. Od tog časa pitanje granica (Prokletije ili most na Ibru), autonomije ili nezavisnosti i suverenosti postaće relativizovano, manjeg značaja, a postići će se da sa obe strane granice ljudi žive pod jednakim uslovima – kao što je slučaj u Evropskoj uniji. Nestaće granični prelazi, pogranične snage, carinici, promet ljudi i robe biće slobodan.

Takvo rešenje ne znači poraz, gubitak suverenosti, žrtvovanje nečeg što istorijski pripada bilo kom narodu: sve ostaje tu, prestaće rušilački nasrtaji na tuđe interese, život i znake nacionalne osobenosti. Niko ne gubi, a dobijaju građani – Srbi i Albanci: mir, posvećenost radu i privređivanju od koje se živi, saradnja sa susedima, s pravom da čuvaju znake nacionalnog porekla – istorijske i verske spomenike.

Živeće se kao što se živi u Uniji Evrope.

Angela Merkel, prilikom nove posete i pred Kosovare (koji takođe sanjaju o ulasku u EU) morala bi da postavi isti zahtev – dokaz da su odustali od etnički čistog Kosova,da će pomoći reintegraciju Srba u javni, politički i privredni život. Ne bi bilo na odmet da Merkelova vlastima u Prištini pomene da razmišlja da se i Srbima prizna pravo na odvajanje severnog Kosova od Prištine, kao što je 1999. godine Albancima priznato pravo da izađu iz ,,Miloševićeve Srbije”.

Ovo je ponuda koja se ne može lako odbiti. Ona bi trebalo da bude ozbiljan test za sve – velike sile, Savet bezbednosti, međunarodnu zajednicu, za Beograd i Prištinu. Taj „ispit političke i moralne zrelosti i iskrenosti polaže se pred domaćom i stranom javnošću kojoj je preko glave loših, uznemirujućih vesti sa Kosova i jugoistoka Evrope...”

Novinar