Defetistički i fatalistički

Antonić se odlučio za frontalni napad na LDP tako što će preko najstarijeg lista u Srbiji nagovarati glasače da ne glasaju za ovu stranku i njenu koaliciju. On opominje i spoljni svet da se preračunao verujući da će LDP doprineti da se napravi vlada "punog demokratskog kapaciteta". 

Antonić greši, evo i zašto. 

Njegova priča je sledeća: ne treba glasati za LDP jer se "demokratska" vlada neće moći napraviti. LDP će uzimati glasove DS-u, čime se onemogućava da DS i DSS sami naprave koalicionu vladu. Ta kombinacija (o kojoj se uveliko priča kao da je "gotova stvar") bila bi pokvarena. Morali bi da zovu u pomoć  LDP (makar i kao podršku manjinskoj vladi). Ali, na LDP nikako neće pristati Koštunica, koji zna šta će reći Ahtisari za Kosovo (a zna i Antonić). Koštunica se  okreće radikalima i njih uvlači u igru oko vlade. No, posle Šešeljevog zaveštanja, oni možda neće hteti Koštunicu! Konačno, ako bi se ponovo raspisali izbori, posle objave Ahtisarijevog rešenja za Kosovo (a to će biti nekakva nezavisnost, kako misle Antonić i Koštunica), zna se ko će na tim izborima najbolje proći. Radikali, naravno. Tako po Antoniću ispada da je LDP kriv što neće biti "evroreformske vlade", nego desne i nacionalističke, koja će Srbiju odvući od Evrope i "boljeg života".   

I ko će biti u toj antievropskoj vladi? Nje ne može biti bez  Koštunice i DSS-a.   

Umesto da Antonić predloži  građanima koji hoće bolji život i Evropu da nikako ne glasaju za Koštunicu (i sam tvrdi da je ovaj sklon radikalima), on predlaže da se ne glasa za jednu reformsku stranku, samo zato što tu stranku ne voli Koštunica zato što je mnogo reformska! Kada bi se Antonić sastavio sa logikom, morao bi da predloži upravo suprotno: svaki glas koji bi građani dali DSS-u, to znači manje šansi za proevropsku vladu i bolji život, jer bi svoj glas dali radikalima; odnosno što građani budu više podržali LDP, DS i ostale proevropske stranke, šansa da se napravi vlada u "punom demokratskom kapacitetu" je mnogo veća.  

Kakva to slika o Srbiji rukovodi Antonićeve analize koju nudi i "belom svetu"?  Sam Antonić vidi Srbiju kao radikalsku i on je kao takvu defetistički i fatalistički prihvata, kao večni i nepromenljivi usud Srbije. Po Antoniću, na pitanje "Zar ćemo žrtvovati Evropu i bolji život zbog mitova i iluzija o Kosovu" – odgovor je unapred izvestan. Prema tome, zaključuje Antonić, ne treba Srbiju ni stavljati pred to pitanje (kako to čini LDP i Evropska unija), jer se time "Koštunica gura u ruke radikala".

Ovakvom optikom Antonić predlaže opštu kapitulaciju pred radikalskim bezumljem (protiv boljeg života za mitove i tlapnje): Koštunica bi trebalo da  kapitulira pred radikalima. Boris Tadić pred Koštunicom, a LDP pred Borisom Tadićem (ili da nestane). To je ona ista logika po kojoj je stalno upozoravano da EU ne treba da insistira na hapšenjima ratnih zločinaca, jer će to dovesti radikale na vlast, pa onda neće biti nikakve saradnje. To jeste bezumno, ali ispada da smo mi bezumni, a svi treba da vode računa o tome i da se prilagode našem bezumlju. Jer, "takva je Srbija", tvrdi Antonić.   
Ta i takva Srbija, kakvu Antonić prihvata i "poznaje", to je on sam koji proglašava sebe za Srbiju i traži da se njoj tj. njemu ceo svet prilagodi. Ta Srbija nije  nikakva objektivna datost, to je Srbija kakvu Antonić želi i zagovara. Nema razloga da građani slede Antonićevu negativnu sliku o Srbiji i njegov fatalizam da će uvek biti takva – iracionalna i van tokova savremenosti. To je ono što koalicija LDP-a hoće da kaže: Srbija je mnogo bolja nego što misli Antonić, radikali, i nesrećni Koštunica.

Član Glavnog odbora GSS  i Član Predsedništva LDP