Svakom po pet minuta slave

Gotovo da nema razlike između zvezda i običnih ljudi, slava je postala dostupna svima. Čak i ako se samo prijavite da popisujete stanovništvo lako možete završiti na televiziji, ili makar internetu. Tako je i nezaposleni stomatolog Vladimir Dajmanov postao najpoznatiji popisivač u Srbiji zahvaljujući otkačenom  domaćinu koji je skrivenom kamerom snimao ceo tok ankete i sve svoje vickaste odgovore, poput onog da je po nacionalnosti pravoslavni Džedaj.

Snimak je na Jutjubu doživeo veliku gledanost, prikazan je i na televiziji, pa je i Dajmanov, sasvim nenadano, postao zvezda koju prepoznaju i zaustavljaju na ulici, a iznenadna slava prešla je čak i na njegovu sestru koja je tih dana beležila povećani broj intervencija u svojoj stomatološkoj ordinaciji.   

Sećate li se baka Divne i njenog vatrenog navijanja za Novaka Đokovića u finalu Vimbldona? „To, Noleeee! Pojedi zemlju, i ja bih je jela!” – vikala je gledajući mali ekran, dok ju je njen unuk snimao kamerom. Zahvaljujući novim tehnologijama, živopisan snimak videlo je više stotina hiljada srpskih navijača širom sveta što joj je donelo pozive i za televizijska gostovanja.

Kultura slavnih

Danas gotovo svaka osoba koja prikaže atraktivan video materijal na sajtu Jutjub ili posredstvom društvenih mreža Fejsbuk i Tviter može da bude u izvesnoj meri poznata. Drugim rečima, Internet je mnogo više nego drugi mediji doprineo da ljudi izađu iz anonimnosti i postanu popularni – bilo da do popularnosti dolaze sopstvenom voljom ili slučajno.

– O demokratizaciji slave govorio je još šezdesetih godina američki umetnik Endi Vorhol koji je proricao da će doći vreme kada će svako biti makar petnaest minuta slavan, i to se i desilo. Tehnološki razvoj medija imao je presudan uticaj, ne samo internet već i poplava televizijskih kanala nalaže da se programi radi veće gledanosti popune zvezdama, ako nema dovoljno pravih, poput Lejdi Gage, Madone, ili Zdravka Čolića, mogu i one instant, čija je slava kratkog daha ističe mr Maja Vukadinović,sa Fakulteta za kulturu i medije, koja sprema doktorsku disertaciju „Medijska kultura: zvezde i publika u savremenom potrošačkom društvu”.
Ona naglašava da su zvezde i njihov uticaj jedan od najupečatljivijih društvenih, medijskih, ekonomskih, pa i političkih fenomena današnjice. Tokom čitavog dvadesetog veka zvezde su činile važan segment masovne kulture, ali nikada nisu bile prisutnije u medijima nego što je to slučaj danas. Za razliku od prethodnih decenija kada su informacije o zvezdama bile uglavnom vezane za tabloide, specijalizovane časopise i određene televizijske programe, danas su sadržaji o javnim ličnostima preplavili medijski prostor.

Koliko je poznato, niko kod nas nije doktorirao na fenomenu medijskih zvezda, a u inostranstvu – kultura slavnih predstavlja relativno novu naučnu disciplinu koja ima sve više poklonika,.

Zašto se naša sagovornica odlučila da proučava zvezde?

–Živela sam dve godine u Njujorku i to iskustvo mi je, pored mnogih drugih stvari, pomoglo da prepoznam koliko su ljudi zainteresovani za život slavnih ličnosti. O zvezdama popularne kulture se u Americi govori na svakom koraku, a čak i obrazovane osobe više znaju o aktuelnim junacima trač rubrika nego o dokazanim intelektualcima koji nisu toliko medijski eksponirani. S druge strane, kao novinar sam imala prilike da intervjuišem veliki broj uglednih ličnosti iz oblasti kulture što mi je pomoglo da razumem šta je to što nekoga čini „pravom zvezdom” – kaže mr Maja Vukadinović.

U svetu je kultura slavnih sve više postaje naučna oblast koja povezuje znanja iz više naučnih oblasti. Pre svega psihologije i sociologije. Istraživanja ove vrste još su sveža i nova, razvila su se tek u poslednjih desetak godina kada je i došlo do velikih promena u komunikacijama. Ljudi koji proučavaju zvezde su uglavnom bivši novinari, ili stručnjaci zainteresovani za popularnu kulturu. Najviše istraživača je u Velikoj Britaniji i Australiji i oni se  bore da kultura slavnih postane priznata naučna disciplina. I dok se protivnici takvih nastojanja pitaju zašto bi se proučavale pojave koje spadaju u sferu kiča, zagovornici ove nauke kao protivargument navode da se u popularnoj kulturi prelamaju mnogi društveni fenomeni. Zvezde su vrlo uticajne, medijski i marketinški moćne, uostalom svima je poznato da je Dejvid Bekam poznatiji od kraljice, on više nije samo engleski fudbaler, već mnogo više brend koji hoda, njegov lik privlači milione potrošača širom sveta

– Nažalost, istinske, velike zvezde su danas neuporedivo manje prisutne u medijima od kvazizvezdica koje su „poznate po svojoj poznatosti“. Na malom tržištu Srbije, gde bukvalno svako i bez nekog posebnog talenta ili kvaliteta može da postane medijska zvezda, a time i potencijalan uzor, ovaj fenomen postaje još očigledniji i interesantniji za proučavanje, kaže mr Maja Vukadinović.

Nova elita

Jedno skorašnje američko istraživanje pokazalo je da 51 procenat mladih Amerikanaca, uzrasta od 18 do 25 godina smatra da je sticanje slave drugi po važnosti životni cilj – prvi je sticanje bogatstva. Mladi posmatraju slavu kao novi standard, ali i kao nešto što je realno ostvarljivo i dostupno. Novi medijski formati i tehnologije kao što su rijaliti televizija, veb kamere i društvene mreže koji omogućavaju da se relativno jednostavno i sa malo truda postane slavan, čine pomenuta očekivanja još ostvarljivijim.

– Popularnost građana koji se takmiče u različitim rijaliti programima je najčešće kratkotrajna. Svaka epizoda ili sezona programa rijaliti televizije donosi nova lica, potencijalno nove poznate ličnosti koje će publika, kao robu, konzumirati u jednom trenutku, a onda zaboraviti. Kratkotrajna poznatost sa kojom se susreću učesnici rijaliti programa, zato, dovodi do statusa manje ili sporedne slavne ličnosti koja se samo u malobrojnim slučajevima pretvara u dugotrajnu i veliku slavu. Ovaj tip slavnih ličnosti koji je sve brojniji i prisutniji u medijima nazvan je celetoidima – osobama koje vrlo kratko imaju status javne ličnosti – kaže sagovornica „Magazina”.

Bilo da su dobili nagradu na lutriji, ili učestvovali u rijaliti programu, na razne načine izašli iz anonimnosti, takvih ličnosti će koje zapravo žele da nađu bogatog dečka ili devojku, ili samo upoznaju neku ličnost iz šou biznisa, biti sve više.

Naravno, njihov uzor su one velike, svetske zvezdekoje poseduju slavu, ugled, a često i društveni uticaj i bogatstvo koji im obezbeđuju elitni status. Jer, pored tradicionalnih ili klasičnih elita, razvila se i specifična elita koju čine medijske ličnosti pa sociolozi često govore da su savremena zapadna društva podeljena na dve grupe: slavnu elitu i nepoznate mase odnosno publiku.Slava je danas ključni parametar moći, pa je i publici dosadilo da samo statira, aplaudira i divi se. A i zašto bi, kamera na mobilnom, pristup Jutjubu ili audicija za neki rijaliti šou program i nebo je vaše. Svako je sam svoj majstor do zvezda. Pa dok traje, traje...

Ipak, neka granica će uvek postojati. Nedavno je u Leskovcu otkriven spomenik Tomi Zdravkoviću, povodom dvadesetogodišnjice od njegove smrti. Njegovi hitovi učinili su ga legendom koja traje. Da li će i za današnje zvezde i zvezdice neko znati za pet, deset ili dvadeset godina?   

------------------------------------------------

Biografija

Mr Maja Vukadinović je magistrirala medije u Njujorku na uglednom univerzitetu New School. Diplomirala je Filmsku i TV produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Dugogodišnji je novinar, autor analitičkih tekstova iz oblasti kulture (pisala za „Politiku” i za mnoge druge novine i časopise). Bila je TV kritičar. Bavi se i odnosima s javnošću, realizovala je brojne pi-ar kampanje. Zaposlena je na beogradskom Fakultetu za kulturu i medije. Doktorsku disertaciju o medijskoj kulturi sprema na Fakultetu dramskih umetnosti.

-------------------------------------------------------- 

Infotejment, kako to zabavno zvuči

Manekenka koja menja frizure u skladu sa svojim raspoloženjem, glumica naprasno ostala bez ušteđevine, zvezda sapunice rodila zdravu bebu tešku 3,25 kilograma, pijani pevač udario flašom konobara u poznatom kafiću... Medijski prikazi života slavnih obično se pojavljuju u formi infotejmenta, vesti koja sadrži i informativni i zabavni deo. Ovi sadržaji prikazuju glamurozni život zvezda, događaje iz njihovog svakodnevnog života, zabavne anegdote, ali i probleme sa kojima se slavni suočavaju. Infotejment nije ograničen samo na tabloide, već je prisutan i u mnogim drugim medijima – dnevnim novinama, nedeljnicima i posebno na televiziji.I tradicionalni mediji, po rečima naše sagovornice, sve više usvajaju tabloidnu koncepciju, koja se, pored ostalog, ogleda u većem medijskom prostoru koji se pridaje ovakvim zabavnim sadržajima

---------------------------------------------

Moć Jutjuba

Amerikanac Ted Vilijams zbog korišćenja droge sunovratio se od radio zvezde do beskućnika, ali je zahvaljujući novim medijskim tehnologijama, preko noći ponovo postao slavan. Provodio je dane na ulici u gradu Kolumbusu u Ohaju, pored transparenta na kojem je pisalo da je „bivši voditelj koji moli za pomoć”. Čim se njegova slika našla na Jutjubu odmah su ga primetili agenti reklamnih agencija nudeći mu posao. Naravno, život mu se ponovo iz korena promenio, ponovo je postao slavan i uspešan. Zahvaljujući Jutjubu jedan Amerikanac postao je Srbin. Čarls Krejter iz Čarlstona postao je zvezda pošto je snimio nekoliko video klipova u kojima je Srbiju predstavio na nov, lepši način, što nije prošlo neprimećeno. Naprotiv, Srbija mu se toliko dopala da se Amerikanac odselio iz Čarlstona i trajno nastanio u Zrenjaninu. I Ivona Rambosek pamtiće početak ove jeseni. Osmogodišnja devojčica iz Beograda očarala je gledaoce izvođenjem argentinske himne na meču Dejvis kupa između reprezentacija ove dve zemlje, a njen nastup prenela je većina internet portala u Argentini, uz veliko oduševljenje i zahvalnost našim organizatorima u „Areni“.