Сваком по пет минута славе

Готово да нема разлике између звезда и обичних људи, слава је постала доступна свима. Чак и ако се само пријавите да пописујете становништво лако можете завршити на телевизији, или макар интернету. Тако је и незапослени стоматолог Владимир Дајманов постао најпознатији пописивач у Србији захваљујући откаченом  домаћину који је скривеном камером снимао цео ток анкете и све своје вицкасте одговоре, попут оног да је по националности православни Џедај.

Снимак је на Јутјубу доживео велику гледаност, приказан је и на телевизији, па је и Дајманов, сасвим ненадано, постао звезда коју препознају и заустављају на улици, а изненадна слава прешла је чак и на његову сестру која је тих дана бележила повећани број интервенција у својој стоматолошкој ординацији.   

Сећате ли се бака Дивне и њеног ватреног навијања за Новака Ђоковића у финалу Вимблдона? „То, Нолееее! Поједи земљу, и ја бих је јела!” – викала је гледајући мали екран, док ју је њен унук снимао камером. Захваљујући новим технологијама, живописан снимак видело је више стотина хиљада српских навијача широм света што јој је донело позиве и за телевизијска гостовања.

Култура славних

Данас готово свака особа која прикаже атрактиван видео материјал на сајту Јутјуб или посредством друштвених мрежа Фејсбук и Твитер може да буде у извесној мери позната. Другим речима, Интернет је много више него други медији допринео да људи изађу из анонимности и постану популарни – било да до популарности долазе сопственом вољом или случајно.

– О демократизацији славе говорио је још шездесетих година амерички уметник Енди Ворхол који је прорицао да ће доћи време када ће свако бити макар петнаест минута славан, и то се и десило. Технолошки развој медија имао је пресудан утицај, не само интернет већ и поплава телевизијских канала налаже да се програми ради веће гледаности попуне звездама, ако нема довољно правих, попут Лејди Гаге, Мадоне, или Здравка Чолића, могу и оне инстант, чија је слава кратког даха истиче мр Маја Вукадиновић,са Факултета за културу и медије, која спрема докторску дисертацију „Медијска култура: звезде и публика у савременом потрошачком друштву”.
Она наглашава да су звезде и њихов утицај један од најупечатљивијих друштвених, медијских, економских, па и политичких феномена данашњице. Током читавог двадесетог века звезде су чиниле важан сегмент масовне културе, али никада нису биле присутније у медијима него што је то случај данас. За разлику од претходних деценија када су информације о звездама биле углавном везане за таблоиде, специјализоване часописе и одређене телевизијске програме, данас су садржаји о јавним личностима преплавили медијски простор.

Колико је познато, нико код нас није докторирао на феномену медијских звезда, а у иностранству – култура славних представља релативно нову научну дисциплину која има све више поклоника,.

Зашто се наша саговорница одлучила да проучава звезде?

–Живела сам две године у Њујорку и то искуство ми је, поред многих других ствари, помогло да препознам колико су људи заинтересовани за живот славних личности. О звездама популарне културе се у Америци говори на сваком кораку, а чак и образоване особе више знају о актуелним јунацима трач рубрика него о доказаним интелектуалцима који нису толико медијски експонирани. С друге стране, као новинар сам имала прилике да интервјуишем велики број угледних личности из области културе што ми је помогло да разумем шта је то што некога чини „правом звездом” – каже мр Маја Вукадиновић.

У свету је култура славних све више постаје научна област која повезује знања из више научних области. Пре свега психологије и социологије. Истраживања ове врсте још су свежа и нова, развила су се тек у последњих десетак година када је и дошло до великих промена у комуникацијама. Људи који проучавају звезде су углавном бивши новинари, или стручњаци заинтересовани за популарну културу. Највише истраживача је у Великој Британији и Аустралији и они се  боре да култура славних постане призната научна дисциплина. И док се противници таквих настојања питају зашто би се проучавале појаве које спадају у сферу кича, заговорници ове науке као противаргумент наводе да се у популарној култури преламају многи друштвени феномени. Звезде су врло утицајне, медијски и маркетиншки моћне, уосталом свима је познато да је Дејвид Бекам познатији од краљице, он више није само енглески фудбалер, већ много више бренд који хода, његов лик привлачи милионе потрошача широм света

– Нажалост, истинске, велике звезде су данас неупоредиво мање присутне у медијима од квазизвездица које су „познате по својој познатости“. На малом тржишту Србије, где буквално свако и без неког посебног талента или квалитета може да постане медијска звезда, а тиме и потенцијалан узор, овај феномен постаје још очигледнији и интересантнији за проучавање, каже мр Маја Вукадиновић.

Нова елита

Једно скорашње америчко истраживање показало је да 51 проценат младих Американаца, узраста од 18 до 25 година сматра да је стицање славе други по важности животни циљ – први је стицање богатства. Млади посматрају славу као нови стандард, али и као нешто што је реално остварљиво и доступно. Нови медијски формати и технологије као што су ријалити телевизија, веб камере и друштвене мреже који омогућавају да се релативно једноставно и са мало труда постане славан, чине поменута очекивања још остварљивијим.

– Популарност грађана који се такмиче у различитим ријалити програмима је најчешће краткотрајна. Свака епизода или сезона програма ријалити телевизије доноси нова лица, потенцијално нове познате личности које ће публика, као робу, конзумирати у једном тренутку, а онда заборавити. Краткотрајна познатост са којом се сусрећу учесници ријалити програма, зато, доводи до статуса мање или споредне славне личности која се само у малобројним случајевима претвара у дуготрајну и велику славу. Овај тип славних личности који је све бројнији и присутнији у медијима назван је целетоидима – особама које врло кратко имају статус јавне личности – каже саговорница „Магазина”.

Било да су добили награду на лутрији, или учествовали у ријалити програму, на разне начине изашли из анонимности, таквих личности ће које заправо желе да нађу богатог дечка или девојку, или само упознају неку личност из шоу бизниса, бити све више.

Наравно, њихов узор су оне велике, светске звездекоје поседују славу, углед, а често и друштвени утицај и богатство који им обезбеђују елитни статус. Јер, поред традиционалних или класичних елита, развила се и специфична елита коју чине медијске личности па социолози често говоре да су савремена западна друштва подељена на две групе: славну елиту и непознате масе односно публику.Слава је данас кључни параметар моћи, па је и публици досадило да само статира, аплаудира и диви се. А и зашто би, камера на мобилном, приступ Јутјубу или аудиција за неки ријалити шоу програм и небо је ваше. Свако је сам свој мајстор до звезда. Па док траје, траје...

Ипак, нека граница ће увек постојати. Недавно је у Лесковцу откривен споменик Томи Здравковићу, поводом двадесетогодишњице од његове смрти. Његови хитови учинили су га легендом која траје. Да ли ће и за данашње звезде и звездице неко знати за пет, десет или двадесет година?   

------------------------------------------------

Биографија

Мр Маја Вукадиновић је магистрирала медије у Њујорку на угледном универзитету New School. Дипломирала је Филмску и ТВ продукцију на Факултету драмских уметности у Београду. Дугогодишњи је новинар, аутор аналитичких текстова из области културе (писала за „Политику” и за многе друге новине и часописе). Била је ТВ критичар. Бави се и односима с јавношћу, реализовала је бројне пи-ар кампање. Запослена је на београдском Факултету за културу и медије. Докторску дисертацију о медијској култури спрема на Факултету драмских уметности.

-------------------------------------------------------- 

Инфотејмент, како то забавно звучи

Манекенка која мења фризуре у складу са својим расположењем, глумица напрасно остала без уштеђевине, звезда сапунице родила здраву бебу тешку 3,25 килограма, пијани певач ударио флашом конобара у познатом кафићу... Медијски прикази живота славних обично се појављују у форми инфотејмента, вести која садржи и информативни и забавни део. Ови садржаји приказују гламурозни живот звезда, догађаје из њиховог свакодневног живота, забавне анегдоте, али и проблеме са којима се славни суочавају. Инфотејмент није ограничен само на таблоиде, већ је присутан и у многим другим медијима – дневним новинама, недељницима и посебно на телевизији.И традиционални медији, по речима наше саговорнице, све више усвајају таблоидну концепцију, која се, поред осталог, огледа у већем медијском простору који се придаје оваквим забавним садржајима

---------------------------------------------

Моћ Јутјуба

Американац Тед Вилијамс због коришћења дроге суновратио се од радио звезде до бескућника, али је захваљујући новим медијским технологијама, преко ноћи поново постао славан. Проводио је дане на улици у граду Колумбусу у Охају, поред транспарента на којем је писало да је „бивши водитељ који моли за помоћ”. Чим се његова слика нашла на Јутјубу одмах су га приметили агенти рекламних агенција нудећи му посао. Наравно, живот му се поново из корена променио, поново је постао славан и успешан. Захваљујући Јутјубу један Американац постао је Србин. Чарлс Крејтер из Чарлстона постао је звезда пошто је снимио неколико видео клипова у којима је Србију представио на нов, лепши начин, што није прошло непримећено. Напротив, Србија му се толико допала да се Американац одселио из Чарлстона и трајно настанио у Зрењанину. И Ивона Рамбосек памтиће почетак ове јесени. Осмогодишња девојчица из Београда очарала је гледаоце извођењем аргентинске химне на мечу Дејвис купа између репрезентација ове две земље, а њен наступ пренела је већина интернет портала у Аргентини, уз велико одушевљење и захвалност нашим организаторима у „Арени“.